Усвојен Просторни план Београда

Скупштина града данас је усвојила Регионални просторни план административног подручја Београда, чиме је завршен двогодишњи рад на припреми и усаглашавању овог документа изузетно важног за будући развој главног града. Овај плански акт урађен је за укупно 3.224 квадратна километра простора, са око 1.572.000 становника. Обухвата простор свих 17 градских општина, али и седам општина у непосредном окружењу које са њима чине „метрополитен Београда”, као и већи број општина у прстену око града које су саобраћајно, енергетски, индустријом, туризмом или на неки други начин функционално повезане са Београдом.

  Израду новог просторног плана града заједнички су финансирали и координирали град и република, а припремила га је експертска група Урбанистичког завода града у сарадњи са великим бројем стручних институција. Јавни увид о његовом нацрту одвијао се током децембра 2003. године. Предлог просторног плана Београда, сачињен након корекција нацрта у складу са примедбама, прошао је стручну проверу Републичке агенције за просторно планирање, како и налаже законска процедура, и градске владе, која га је верификовала и упутила одборницима на усвајање.

– Ово је, уз Генерални план града до 2021. године, један од најважнијих планских аката за будући развој Београда и  један од основних инструмената у имплементацији идеје одрживог развоја овог подручја. Он ће имати и велику улогу у усклађивању свих генералних планова на територији града, који су до сада донети за подручје 10 градских општина и Младеновац, а биће донети и за преостале општине у приграђу. Његовим усвајањем  добијамо одговоре на врло значајна отворена питања даљег развоја града, тим пре што ће он представљати основ за усклађивање инфраструктурних пројеката у овом делу Европе – рекао је Љубомир Анђелковић, потпредседник градске владе.

  Александар Вучићевић, руководилац тима који је у Урбанистичком заводу радио на припреми просторног плана града, објаснио је одборницима  да овај плански акт садржи три временске одреднице. Прва је 2006. година, до када треба донети неопходна, економски и еколошки оправдана решења. Други ниво обавезности је 2011. година, као рок за планске идеје које могу бити реализоване уз подршку Европске уније. Период после 2011.  остаје за она планска решења  којима се дугорочно усмеравају плански развој и уређивање територије града, уз подршку структурних фондова ЕУ, чији би члан до тада требало да постане и наша земља.