уторак, 22. октобар 2019.

„Одужујемо се родољубима – сцена Француска” испред Споменика захвалности Француској

Заменик градоначелника Београда Горан Весић и амбасадор Републике Француске Жан Луј Фалкони присуствовали су данас, у оквиру манифестације „Дани слободе”, сценском приказу „Одужујемо се родољубима – сцена Француска” испред Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Манифестацији су присуствовали и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, члан Градског већа Драгомир Петронијевић, секретар за културу Иван Карл, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић, као и представници дипломатског кора.

Том приликом изведена је сцена дијалога краља Александра Карађорђевића и француског генерала Пијарона де Мондезира поводом откривања Споменика захвалности Француској 1930. године.

Обраћајући се присутнима, члан Градског већа Драгомир Петронијевић истакао је да ће у наредним данима, у оквиру „Дана слободе” бити слављена по једна савезничка земља, као и да је логично да прва земља буде Француска, наш највећи савезник у оба светска рата.

– Они су ти који нису жалили ни своје животе, ни ратну технику нити финансије да заштите српски народ. Генерал Пијарон де Мондезир много се ангажовао да српска војска са јадранске обале дође до Крфа. Поносни смо на српско име и презиме, поносни на своју земљу, на нашу исторују, јунаштво наших људи, али поносни и на наше пријатеље Французе. Опорављени, заједно са генералом Бојовићем и Де Мондезиром, вратили су се и пробили Солунски фронт, где су били међу најбољима и у јуришима бржи од савезничких коњица. Некада нам се замера да смо превише поносни, али ми мислимо да имамо на кога и наставићемо поносно да бранимо нашу земљу, да је развијамо и побољшавамо пријатељство са вишедеценијским пријатељима попут Француске, наставићемо да се боримо за мир, да наши млади остану у својој земљи, да побеђујемо у инвестицијама, на математичким такмичењима и продубљујемо добре односе са другима. Добре односе између наших земаља прате и добри лични односи председника Вучића и Макрона, многе пројекте заједнички радимо и ми на локалном нивоу се трудимо да их све спроведемо – казао је Петронијевић.

Амбасадор Републике Француске Жан Луј Фалкони подсетио је да је Споменик захвалности Француској подигнут у знак сећања на заједничке жртве на Солунском фронту.

– Мотиви који се налазе на споменику, резултат виртуозности вајара Ивана Мештровића, на изузетан начин сведоче о херојству и жртвовању које је занавек уткано у историју на Крфу. Повлачење српске војске кроз врлети Албаније које је на Крфу дочекала француска војска је основа за све ово. Моја земља, Француска, поносна је што је могла да има одлучујућу улогу и омогућила српској војсци да се оснажи пре него што је наставила битке на Солунском фронту и ослободила своју земљу. Био сам у прилици да осетим то пријатељство и у Зајечару, где смо прошле недеље обележили 101. годишњицу ослобођења града, што је отворило пут и за ослобођење Београда. Генерал Мондезир није само повезан са капиталним догађајима на Солунском фронту већ и са краљем Петром, са којим је делио одлучност, храброст и самоодрицање. Као што често бива, хероји су скромни, те се тако и Де Мондезир вратио после рата у Француску и отишао у пензију. За неколико дана, 11. новембра, Француска ће обележити Дан примирја, сетиће се својих предака, а и тада ће се сетити и жртава српског народа који је од октобра 1915. до фебруара 1916, за неколико недеља голготе, изгубио 225.000 мушкараца, жена и деце. Деца из Француске школе тим поводом певаће песму „Креће се лађа Француска”, која евоцира сећање на заједничке догађаје, трагичне и славне – казао је амбасадор Француске.

Генерал Пијарон де Мондезир први је страдање Срба кроз Албанију назвао Албанском голготом, што је уједно и наслов његовог дела. Он је током 1915. и 1916. године био командант специјалне мисије француске војске која је била задужена да процени стање српских војника, који су се у том тренутку повлачили преко Албаније. Де Мондезир је тај који је одабрао Крф за одредиште на којем ће се српска војске опоравити и са којег ће кренути у победничку битку. Он је добио наређење да спасе и оспособи барем 50.000 војника, али је из Албаније спасено више од 125.000 војника, те је оцењено да је његова мисија била и више него успешна. За своје заслуге одликован је Орденом југословенске круне, Орденом Белог орла и Крста Карађорђеве звезде.