четвртак, 5. децембар 2019.

Радојичић: Примена обновљивих извора енергије један од приоритета Града Београда

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић отворио је данас у „Сава центру” конференцију под називом „Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања и хлађења”, која се одржава у оквиру 50. Међународног конгреса и изложбе о климатизацији, грејању, хлађењу – КГХ. Градоначелник је нагласио да је циљ конференције представљање најновијих достигнућа у примени обновљивих извора енергије у системима даљинског грејања и хлађења те да је ово скуп који има богату традицију, али и будућност.

– Ради се о темама које су глобално све значајније, па тако и Београду, и део су наших планова, стратегије и развоја. Очекујем да ћемо Акциони план даљинског грејања који реализујемо са Уједињеним нацијама усвојити почетком следеће године – рекао је Радојичић и пожелео успешан сваки следећи скуп.

Подсетио је да је систем даљинског грејања у Београду 95 одсто на природни гас, енергент који је у односу на остала фосилна горива најмање штетан по животну средину, а пре свега квалитет ваздуха.

 – Београд сада иде корак даље и кроз пројекте уводи обновљиве изворе енергије чиме значајно смањујемо притисак на целокупан енергетски систем Србије – нагласио је градоначелник.

Он је указао и на пројекат „Термална рехабилитација четири јавна објекта” (Хитне помоћи, Студентске поликлинике, Студентске болнице и библиотеке), који ће да послужи као модел како се може решити проблем енергетске ефикасности, прво на јавним објектима, а затим и на осталим. На основу усвојеног правилника на претходној седници Скупштине града омогућено је да општине финансирају унапређење енергетске ефикасности свих објеката.

– Једно од стратешких опредељења Београда јесте одрживи развој, односно развој који је заснован на поштовању еколошких принципа. Резултат тога је и покретање веома кључних пројеката који су у исто време како еколошки тако и развојни и економски. 

Винча је у том смислу један од најзначајнијих пројеката, направљен по принципу јавно-приватног партнерства. Оно што је некада представљало нерешив проблем, данас је развојна шанса. Винча је обновљив ресурс из кога ће се добити топлотна енергија. Добијаћемо је из сакупљеног отпада који се не може рециклирати – рекао је Радојичић, напоменувши да ће пројекту Винча претходити унапређење рециклаже и изградња рециклажних острва на свакој општини у Београду.

– Важно је да пројекат Винча, осим изградње фабрике, односно спалионице, омогућава и запошљавање нових људи и креирање такозваних „зелених” радних места. Очекивани термин завршетка пројекта и коришћења топлоте из постројења Винча у систему даљинског грејања у Београду је 2022. година – навео је први човек Београда.

Градоначелник је нагласио да је други капитални пројекат изградња топлодалековода Обреновац, а тренутно је у фази израда студије изводљивости и припрема планске документације.

– Београд интензивно ради са „Београдским електранама” на гашењу котларница. До сада је угашено око 1.200 котларница на угаљ и мазут, а остало је свега 38 које нису прикључене на даљинско грејање, што је податак који говори да се и у претходном периоду радило на решавању овог проблема и да ће се наставити у том правцу. Стручна лица су они који покрећу целу ствар и усмеравају нас у добром правцу. Зато је овај скуп изузетно важан, али с друге стране, најважније је можда то што је ова област доста иновативна и захтева нову памет и енергију. Врло је важно да се млади што више укључују – рекао је градоначелник. 

Како је нагласио, ови пројекти су веома битни како у борби против климатских промена тако и за побољшање квалитета животне средине, а пре свега ваздуха и здравља становништва.

– Београд се успешно кандидовао за „Зелену престоницу 2022. године”. Тренутно је у изради акциони план за Зелени град и акциони план за одрживу енергију и климу, које реализујемо уз помоћ ЕБРД-а – закључио је Радојичић и додао да Град Београд има добре партнере и зато верује у добре исходе.
Директорка Регионалне канцеларије ЕБРД-а за Западни Балкан Жужана Харгитаји истакла је да Европска банка за обнову и развој ради у Србији 18 година и да је за ово време укупна вредност инвестиција око пет-шест милијарди евра.

– Допринос ће свакако бити кроз финансирање припреме пројеката у смислу израде пре-студије, студије, пројектне документације, укљичивања у планске документе локалних сампуправа и рада на унапређењу регулативе. Такође желимо да подржимо и развоје пројеката који би били финансирани по принципу јавно-приватног партнерства преко транспарентних тендера – рекла је Жужана Харгитаи. 

На конфернецији су учествовали и Питер Исијан-Холзи, виши саветник за међународне финансијске институције и одрживи развој при Савезном министарству финансија Аустрије, помоћник министра у Министарству рударства и енергетике Милош Бањац, представник Међународне агенције Ирена Луца Ангелино, директор европског удружења Euroheat & Power из Брисела Пол Вос, председник Управног одбора Удружења топлана Србије Дејан Стојановић, председник Словеначке енергетске асоцијације Алојз Поредош, руководилац производње и дистрибуције ЈКП „Новосадска топлана” Душан Мацура и члан Управног одбора „ЕКО топлане” Бањалука Дејан Јовишевић.