уторак, 21. јануар 2020.

Теразије утврђене за просторно културно-историјску целину

На предлог Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Трг Теразије у Београду добио је статус културног добра – просторно културно-историјске целине, Одлуком Владе Републике Србије од 20. јануара ове године, саопштено је из овог завода.

Граница заштићеног градског простора иде од раскрснице улица Зелени венац и Призренске, наставља Сремском, пресеца Теразије и наставља Чумићевом улицом до пресека са осовином Нушићеве улице, наставља Нушићевом до укрштања са Дечанском улицом све до Трга Николе Пашића и укрштања са Улицом кнеза Милоша, затим даље до укрштања са Улицом Андрићев венац и укрштања са Улицом краља Милана, Добрињском улицом до укрштања са Улицом краљице Наталије и даље непарном страном Улице краљице Наталије до укрштања са Призренском улицом и наставља Призренском до укрштања са Балканском улицом. У оквиру просторно културно-историјске целине Теразије налази се и Балканска улица до укрштања са Улицом краљице Наталије.

Формирање Теразија започето је почетком 19. века по налогу кнеза Милоша, чија је урбанистичка политика изричито налагала ширење београдске вароши ван шанца принудним исељавањем српских трговаца из Савамале и парцелисањем простора који се протезао правцем од некадашње Стамбол капије на Тргу републике ка данашњој Славији. Уводећи воду у варош, Турци су на одређеним растојањима подизали куле на које су водоводним цевима уздизали воду. Једна од тих кула била је на месту где је данас Теразијска чесма. Ове куле Турци су звали „теразије за воду”. Од тог назива, када је у 19. веку почела изградња нове београдске вароши ван шанца, цео крај од Старог и Новог двора до близу Стамбол капије назван је Теразије – име које се задржало до данас.

Теразије данас имају улогу главног транзитног „трга” где се налазе објекти од високог државног значаја, стамбене зграде, установе културе, хотели, угоститељски објекти, јавни споменици и паркови. Иако нема класичан облик трга, одувек је у својој историји било место окупљања, важан пословни центар старог Београда. Такође, Теразије су попут Кнез Михаилове улице један од најстаријих и најпознатијих градских амбијената где се историја и традиција преплићу. Вредности нематеријалне баштине препознате су у културним појавама дугог трајања, старим занатима и кафанама, првим хотелима, као и појавама проистеклим из савремене историје.

С обзиром на то да се везује за српске владаре и владарске династије Карађорђевић и Обреновић, значајне појединце и историјске догађаје, а имајући у виду да су се у оквиру овог простора налазиле и налазе значајне институције, овај простор је важан за проучавање друштвене историје Срба и због тога је утврђен за културно добро.