субота, 25. јануар 2020.

Градоначелник Радојичић за „Политику”: „Тиршова 2” потпуно нови приступ лечењу деце

У будућем здању Универзитетске дечје клинике „Тиршова 2”, малишани ће се лечити по најновијим светским стандардима, а лекари ће имати могућност да се уз помоћ телемедицине консултују са најпознатијим стручњацима из целог света. То практично значи да ће, на пример, најбољи светски хирург из Америке, Јапана или Аустралије моћи да буде укључен у консултације или да можда чак директно управља инструментима на некој од операција у Београду. У разговору за „Политику”, професор др Зоран Радојичић, градоначелник Београда, истиче да је то будућност медицине и да ће ускоро постати доступна малим пацијентима. 

– Умреженошћу уређаја унутар сале биће обезбеђен пренос података и дигитална контрола. Нова клиника за децу имаће сасвим нов концепт операционих сала. Садашња, Универзитетска дечја клиника у Тиршовој грађена је још 1936. године, тако да простор у коме су сада операционе сале једноставно није адекватан за то. Зато је посебно значајно да „Тиршову 2” од почетка осмишљавамо и пројектујемо по најсавременијим стандардима, али и са дугорочним плановима за све изазове који је могу очекивати – истиче др Радојичић и додаје да је назив клинике „Тиршова 2” осмислио јер је садањшња клиника у Тиршовој бренд и „нисам хтео да се изгуби тај фокус”.

У којој фази се налази пројекат за изградњу нове дечје клинике?

Завршена је студија изводљивости, консултанти разрађују идејно решење и ради се урбанистички пројекат. Трудимо се да се нигде не губи на времену и паралелно су активирани и Урбанистички завод и Комисија градског урбанисте. Након усвајања урбанистичког пројекта почиње одмах пројектовање нове зграде и изградња. Прву лопату ћемо забости ове године и верујем да ће до краја 2020. изградња 33.000 квадрата наше нове и више од пола века очекиване дечје болнице добро напредовати. 

На којој ће тачно локацији бити изграђена болница? Шта се ту тренутно налази?

„Тиршова 2” ће се налазити на крају Делиградске улице у Београду, што је и по мени и по мишљењу стручњака идеална локација из много разлога. Тренутно се на том простору налазе војни објекти које ћемо убрзо уклонити.

Поједини критичари сматрају да је требало изабрати неку другу локацију. Како одговарате на такве прозивке?

Не желим непотребно да полемишем о томе. Парцијална доградња и реновирање садашње клинике нису опција за дугорочно решење. Аргументи за то што смо изабрали нову локацију у Делиградској улици су стручни, али и логични. Налазиће се тик поред ауто-пута, и највеће саобраћајнице у целом Београду (Мостарске петље), чиме обезбеђујемо лаку доступност, што је тренутно велики проблем за Универзитетску дечју клинику која се налази у Тиршовој 10, управо због гужви у околним уским улицама. Али, што је још битније, „Тиршова 2” ће имати директну и блиску везу са највећим породилиштем, Клиником за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. Тако ће новорођене бебе којима је хитно потребна нега наших специјалиста моћи брзо, лако и безбедно да буду допремљене до нас где чак и најтеже компликације могу одмах да се лече или оперишу. Такође, нова болница ће бити у непосредној близини Хитне помоћи. Све ово је концепт који постоји у најразвијенијим светским центрима, а сада ће постојати и у Србији. Знам да има разних критика и критичара. Добронамерне и аргументоване сугестије су увек добродошле. Сви који помажу да дођемо до најбољег решења су добродошли. За потребе дечје медицине у Србији и региону биће изграђена болница са високоспецијализованим лечењем многих генерација које долазе. Има ли већег и важнијег циља за који се вреди борити?

Завршили сте план око повезаности саобраћајница које окружују место где ће се болница изградити. Шта је ту заправо решено?

Решен је приступ клиници на елегантан и функционалан начин. „Тиршова 2” ће имати директан излаз на ауто-пут у два смера. Испланиран је и кружни ток, а постојаће и искључење са ауто-пута само за њу. И из центра града ће моћи да се приђе болници из Делиградске улице. Циљ је био да се нова зграда уклопи у место где ће се налазити, а зато су важне и саобраћајнице које треба да омогуће да пацијенти имају што бржи и лакши приступ. Када дођу родитељи и старатељи малишана, моћи ће да оставе своја возила у подземној гаражи која ће имати четири етаже и простираће се на око 28.000 квадратних метара. Имаће капацитет за 600 аутомобила.

Клиника се гради по угледу на једну у којој сте били у Финској. Шта она има, што планирате да предложите да се уведе и у „Тиршовој 2”?

Нову дечју болницу у Хелсинкију, изграђену 2018. године, посетио сам у септембру 2019. и већ после годину дана се могу сагледати њене предности, али и мане. Трудио сам се да са мојим тимом консултаната усвојим прво, а да научим да избегнем оно друго. Рецимо, деца ће терапију примати у дневним болницама налик играоницама, док ће најтеже болесна деца остајати у опремљеним собама са својим родитељима. Имаћемо искључиво једнокреветне и двокреветне собе. Најзанимљивија ствар је специфична флексибилност, флуидност одељења коју планирамо да пренесемо као велику иновацију. Наиме, цела болница се прилагођава тренутној потреби, па тако, рецимо, одељење ортопедије неће „зврјати” празно док је гужва на кардиологији и обрнуто, већ ће делови зграде лако и брзо мењати намену према унутрашњој динамици појединих стања.  

Да ли то значи и да ће више иновативних операција ту моћи да се уради и да ће се мање деце слати на лечење у иностранство?

Сматрам да ће захваљујући „Тиршовој 2” државни, буџетски фонд, који се користи за лечење деце у иностранству, знатно бити растерећен, али ће се смањити и потреба за јавним позивима за сакупљање пара за лечење поједине деце, јер ћемо многе од тих пацијената лечити управо овде, у Београду. Причам, пре свега, о деци са карциномима, али и ретким болестима и другим животно угрожавајућим стањима.

Када би први пацијенти могли да се лече у новој болници?

Ове 2020. године почињемо са изградњом, а планирано је да је завршимо за око две године, после чега следи инсталирање опреме и финализација свих осталих радова. Постоје одређене административне процедуре и правила банке која даје кредит, што успорава процес, али је важно да их испоштујемо и улажимо додатне напоре да будемо максимално оперативни. Сви они који су укључени у овај процес – банка, државни органи, консултанти, схватају значај овог пројекта и дају све од себе да се то заврши. Стално понављам да је време есенцијално, па ће се многи процеси око изградње и набавке обављати паралелно, али када једном успоставимо систем идеја, важно је да он постане одмах одржив и функционалан, као и да такав остане за дужи временски период. „Тиршова 2” ће бити енергетски ефикасна зграда, „паметна” зграда, а као болница ће решити питање збрињавања и неге малих пацијената за барем следећих 30 година.

Имате ли проблема и препрека на реализацији ове идеје?

Не бих употребио реч препрека, јер суштински све иде како смо планирали и желели, што се тиче изградње и набавке. Али, истакао бих нешто друго. Биће неопходно одређено прилагођавање, промена свести не само код особља – лекара и медицинских сестара већ и пацијената и њихових родитеља и старатеља. Јер, иако пре свега причамо о згради и опреми, „Тиршова 2” није само зграда, то је потпуно нови концепт, нови приступ у лечењу деце. То значи да ће доћи до комплетне дигитализације и интеграције свих процеса, што подразумева и праћење наших малих пацијената од уласка у болницу, када добијају своју идентификацију у виду маскоте, цртаног лика. Доћи ће до смањења чекања, што ће сигурно сви поздравити, али и елиминисања непотребног задржавања у болници. Кључно је да је пацијент најважнији, да је стално у центру пажње и да ћемо целу болницу осмислити тако да породица што лакше, брже и уз минимално кретање по болници добије потребну услугу.

Да ли је тачно да сте прихватили функцију градоначелника само да бисте могли да будете сигурни да ће се пројекат „Тиршове 2” спровести до краја?

Нова клиника јесте била једно од мојих предизборних обећања, али је то био и метро који такође чекамо деценијама, а пре свега брига о потребама и достојанству свих Београђана, посебно оних угрожених. Ту спада и брига о нашим старијим суграђанима, али и жеља да имамо више беба и да наша деца одрастају у граду који је по њиховој мери и пружа им све услове за срећно детињство. Као градоначелнику, важни су ми и капитални пројекти који доносе нова радна места и обезбеђују останак младих у земљи, а томе свакако доприноси једна општа обнова и изградња Београда, каква није виђена у његовој модерној историји. Посебно издвајам заштиту животне средине која је сада доспела у фокус, а у мојој је агенди од првог дана откад сам на функцији. Београд ће бити „зелена престоница”, са чистим ваздухом и рекама, и то ћу такође ја спровести. Сви ти пројекти су, као и „Тиршова 2”, моја професионална мисија. То су иницијативе који ме мотивишу и сматрам се привилегованим јер могу да урадим нешто што ће остати за опште добро. Обећао сам да ћемо изградити најсавременију дечју болницу у овом делу света и планирам и радим да и то, као и сва остала обећања испуним, јер је то не само моје већ и завештање свих нас генерацијама које ће нас наследити.