петак, 21. фебруар 2020.

Весић: Уметничка дела на фасадама културно-историјских целина у Београду

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да ће новим генералним урбанистичким планом Града Београда, који ће ступити на снагу 2021. године, бити уведена нова правила када су у питању објекти који су проглашени споменицима културе и очување просторно културно-историјских целина града Београда.

– Влада Србије недавно је Теразије прогласила просторно културно-историјском целином. Осим ове, Београд има већ проглашене културно-историјске целине као што су Доситејев лицеј, подручје Кнез Михаилове улице, Топчидер, Косанчићев венац, Скадарлија, стара Грочанска чаршија и Светосавски плато – истакао је Весић гостујући на Студију Б.

Према његовим речима, новим планом јасно ће бити дефинисани објекти који су споменици културе, а Завод за заштиту споменика убрзано ће радити на елаборатима за њихово проглашење споменицима културе.

– Ове и наредне године више објеката прогласићемо споменицима културе него претходних 25 година заједно. Ко последњих деценија није хтео да ради свој посао и зашто, не знам, али то ћемо исправити. На тај начин ћемо ове објекте сачувати за историју. Када су у питању објекти који нису споменици културе, а налазе се у културно-историјским целинама, биће уведено правило да на изглед фасаде сагласност даје Завод за заштиту споменика културе Града Београда како би се, иако су нови, уклопили у постојећу целину. Неће више бити могуће да на Косанчићевом венцу или у Крунској улици никне стаклена фасада или она која личи на лего коцке, што се иначе дешавало раније. Осим тога, постојаће обавеза да фасаде у просторним културно-историјским целинама имају и скулптуре или рељефе, односно неко друго уметничко дело – појаснио је Весић.

Он је подсетио на то да је између два рата тако било у Београду.

– Како је то изгледало, видећете ако прошетате Косанчићевим венцем. Рецимо, на Игумановој палати налазила се композиција „Сима Игуманов и сирочад”, рад вајара Лојзе Долинара, коју сада обнављамо, јер су је порушили после Другог светског рата. Као што су уништили Коруновићеву дивну фасаду на згради Поште у Савској улици. На овај начин град ће бити лепши, а архитектуром ћемо допринети развоју вајарства, како је иначе било некада. Некада су архитекте и вајари заједно радили на пројектима – казао је Весић.

Он је додао да ће се на наредној седници Скупштине града, која ће бити одржана почетком марта, пред одборницима наћи одлука да сви инвеститори који граде на скелама морају да имају засторе са одштампаним уметничким делима Народног музеја. О томе је постигнут договор са Народним музејом, прецизирао је Весић, и додао да ће сви инвеститори са линкова на сајту Града Београда и Народног музеја моћи да бесплатно „повуку” слике уметничких дела.

Весић је рекао да ће то убудуће бити обавеза свих инвеститора, јер се то ради свуда у свету.

– Како изгледа када се слике уметничких дела одштампају на засторима фасада, грађани су могли да виде када смо реконструисали фасаде. Већина грађана била је одушевљена. Сада ће такве слике бити на свим објектима који се граде или реконструишу, а не само на онима које ради Град – рекао је Весић.

Заменик градоначелника Београда је раније најавио да ће Град Београд ове године, после више деценија, почети да откупљује уметничке слике.

– Поносан сам јер Град Београд издваја око три одсто буџета за културу, а та издвајања ће у наредним годинама бити још већа, и до четири одсто – закључио је Весић.