петак, 29. мај 2020.

Весић: Београд се споменицима одужује људима који су га задужили

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је, образлажући предлоге о именовању парка Диане Будисављевић и Савског парка, да су споменици важан део културе сећања и да би значајни људи за наше друштво требало да добију захвалност. Весић је поднео иницијативу за подизање споменика Александру Дероку и Петру Николајевићу Молеру.

Истакао је да је посебно задовољан иницијативом да се подигне споменик Александру Дероку, за кога су сви Београђани чули, као и да је његов значај толико велики да је срамота да до сада споменик није подигнут.

– За подизање споменика Дероку било је неопходно средити пешачку зону на Косанчићевом и Топличином венцу, јер је он живео у улици која се налази мало испод хотела „Палас”. Надам се да ћемо по увајању ове одлуке подићи споменик који ће осликавати све оно чиме је Дероко допринео развоју на пољу уметности и Београду, те да ћемо добити дело којем ће се грађани дивити и које неће бити само бронзана фигура – рекао је он.

Такође, заменик градоначелника је објаснио и иницијативу да се изгради споменик Петру Николајевићу Молеру у Молеровој улици, који би представљао подседник на то да негујемо и тај део наше историје и сећамо се уметника који је био први председник српске владе у доба Карађорђа.

– Посебно сам срећан због Диане Будисављевић јер је величина њеног дела потпуно неспорна. Ако негде треба да постоји њен споменик, он треба да постоји у Србији јер, иако није живела овде, њено дело највише се тицало српског народа. Наредних недеља објавићемо конкурс, надам се да ће се јавити доста уметника и да ћемо добити добро решење, а њено име понеће и парк од Бетон хале до Бранковог моста, док ће се парк код „Београда на води” назвати Савски парк – рекао је Весић.

Он је истакао да Београд мора још више да ради на култури сећања.

– Управо радимо на пројекту којим ћемо поставити 150 табли којима ћемо обележавати куће у којима су се дешавали значајни историјски догађаји. Имамо историју и значајне људе којих треба да се сећамо – истакао је Весић и изразио уверење да ће с тим бити настављено јер је у питању добра ствар, која говори о томе да смо као друштво спремни да се сећамо важних људи – додао је Весић.

Заменик градоначелника је нагласио да је још много људи заслужило споменике и рекао да би у том послу требало сви да учествујемо.

– Никада се није догодило да се јавност апсолутно сложи око неког споменика који се поставља у Београду, али је тако вероватно свугде у свету. Важно је да у одборима за овакве иницијативе седе кредибилни људи и да конкурси буду јавни. Имамо шест, а ускоро ћемо имати седам заштићених културно-историјских целина на територији града Београда, међу којима су Доситејев лицеј, Улица кнеза Михаила, простор око Храма Светог Саве и други. У оквиру културно-историјских целина постоје зграде које су под заштитом и за њих постоји јасна процедура, али постоје и зграде које немају тај статус. Због тога је наша идеја да у оквиру Плана генералне регулације у простору културно-историјских целина одредимо обавезу инвеститорима да за изглед фасаде морају да добију сагласност Завода за заштиту споменика културе града Београда, како би се очувао „дух” тог простора. На тај начин неће бити могуће да у некој културно-историјској целини никне зграда са „стакленом” фасадом. Зграде морају да изгледају у складу са културно-историјском целином чији су део – истакао је Весић.

Према његовим речима, све то значи да ће фасаде у оквиру културно-историјских целина морати да представљају уметничко дело.

– Биће формирана посебна комисија у оквиру Завода за заштиту споменика културе града Београда, која ће оцењивати вредности тих уметничких дела. Ако успемо у овим настојањима, помоћићемо развој наше уметности, вајари ће имати далеко више посла, а Београд ће свакако просперирати. Тако данас на пасарели која спаја Калемегдан и савско приобаље имамо скулптуру коју су радили наш вајар Мрђен Бајић и Британац Ричард Дикон. Само захваљујући чињеници да је Дикон радио на тој скулптури, било је неколико написа о овом пројекту у британским медијима. Тако ћемо показати да Београд није само највећи град на Балкану, већ и културна престоница. Све то је део ширег концепта и мислим да не би требало да буде много неслагања када су ове ствари у питању – закључио је Весић.