уторак, 29. септембар 2020.

Весић: Крајем 2021. почиње изградња метроа – историјска ствар за српску престоницу

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је за ТВ Курир да су он и министар финансија Синиша Мали данас имали састанак са представницима компанија „Алстом” и „Пауер чајна”, као и са амбасадорима Кине и Француске, на којем је представљен договор две компаније да заједно граде метро.

– Француска страна ће бити задужена за електромеханику, вагоне, шине, све што има везе са машинским и електричним делом, док ће кинеска страна градити метро. Мислим да је то најбоља могућа комбинација. Француска компанија „Ежис” ради студију изводљивости, која се реализује у етапама, а у марту ћемо добити први део те студије који се тиче Макишког поља, односно депоа. У међувремену ћемо, током јесени, усвојити план генералне регулације шинских система на територији Београда – појаснио је Весић.

Како је навео, утврдили смо места за 43 метро станице и то су прве две линије метроа. Прва почиње у Макишком пољу и завршава се у Миријеву, а пролази кроз Железник, Баново брдо, Савску и долази до Савског трга, где ће бити укрштање прве две линије, затим иде ка Тргу републике, спушта се на Луку Београд, Аду Хују, Карабурму и завршава у Миријеву. Друга линија ће ићи од Железничке станице у Земуну до Миријева. 

– Укупна вредност прве линије је 1,8 милијарди евра, а друге 2,2 милијарде евра, а то је инвестиција вредна четири милијарде евра. Ми ћемо до краја следеће године почети да градимо метро.Иако су сви други само обећавали, ми смо успели смо у томе. Ово је први пут да смо урадили све предрадње како бисмо почели да градимо метро. Република Србија ће издати грађевиснку дозволу током следеће године и почећемо да градимо метро крајем 2021. године, што значи да ће у наредних пет година грађани имати две линије метроа, 43 километра метроа, што је историјска ствар за Београд – рекао је Весић.

Говорећи о Београду на води, Весић је навео да је то пројекат који је покренуо инвестирање у нашу земљу и Београд ставио на инвестициону мапу света.

– Данас када одемо у било коју престоницу, прво нас питају за Београд на води. Овај пројекат не би одбила ниједна водећа европска престоница. Када неки инвеститор види да у Београду неко улаже 3,5 милијарде евра у један пројекат, онда и он може да уложи свој новац. Београд на води је зато прекретница у развоју Србије, то је пројекат који је запослио нашу индустрију, а у овом тренутку на том градилишту ради 2.800 радника. За око месец дана се завршава шопинг мол, завршава се зграда „Магнолија”, на јесен следеће године биће завршена Кула Београд у којој ће се налазити хотел „Сент риџис”. То је посебно значајно за Београд јер је то хотелски ланац који не долази у сваки град. Београд на води покренуо је инвестирање у нашу земљу, он није важан само по својој величини јер је у последње четири године у Србији је отоворено скоро 200 нових фабрика. Не би инвеститори долазили у Србију да нису видели пример да неко реализује тако велики пројекат као што је „Београд на води” – нагласио је Весић и додао да је то и омогућило да имамо овакав привредни раст и у Србији и у Београду.

Како је истакао Весић, према плановима Београда из тридесетих година прошлог века предвиђено је спуштање Београда на реке, а Београд на води управо то остварује.

– Имамо готово 200 километара обала, а нисмо их користили. Понашали смо се као да смо одвојени од Дунава и Саве, тако да Београд на води представља реализацију вековних планова. Београд на води је покренуо и неке друге пројекте који су чекали на реализацију по пола века, попут станице Прокоп, која је почела да се гради 1971. године, затим измештање железничке пруге из центра града, а план за то је усвојен 1971. године на предлог Бранка Пешића, и на крају нова аутобуска станица је планирана неколико деценија уназад и налазила се у свим урбанистичким плановима Београда. Приобаље је било потпуно запуштено, под шинама, са старим вагонима, а сада је тај део града добио потпуно други смисао и постао један од омиљенијих делова града. За све те пројекте раније није постојало ни новца, нити политичке снаге да се они реализују – нагласио је Весић.

Београд на води не мења само престоницу у својој визури, већ је он почетак урбанистичког уређења Београда, навео је Весић и додао да Београд почиње да решава своје урбанистичке проблеме. Измештање аутобуске и железничке станице, изградња нових булевара, обилазнице око Београда су резултат утицаја нове инвестиционе климе коју је покренуо Београд на води.