петак, 18. децембар 2020.

Градња на подручју Макишког поља ван прве и друге зоне водоизворишта

Главни урбаниста Марко Стојчић појаснио је данас да је подручје Макишког поља још 1974. године планирано за урбанизацију тадашњим Генералним урбанистичким планом, а да је 2009. године донета одлука о изради плана генералне регулације, који је усвојен 2015. и којим је предвиђена градња. Институт „Јарослав Черни” израдио је студију којом је показао како стоје ствари са водоснабдевањем на читавој овој територији и сви треба да знају да је градња предвиђена ван прве и друге зоне водоизворишта, навео је Стојчић.

– Политичко интересовање за урбанистичке планове тема је број један, јер поједини грађани имају лични интерес. С друге стране, невладине организације имају стварни интерес да помогну, док постоје и појединци који злоупотребљавају и једне и друге. Ником не би пало на памет да угрози водоизворишта или доведе у ситуацију да се нешто закомпликује са снабдевањем Београда водом за пиће. Напротив, тражи се територија за проширење прве и друге зоне водоизворишта.Недавно смо донели одлуку да то буде Ратно острво, јер је потпуно неурбанизовано и тако ће и остати – истакао је Стојчић за телевизију К1. 

Марко Стојчић је подсетио и да је у уторак била заказана јавна седница, за коју су пристигле 64 примедбе, што је, како је оценио, мали број за тако велик простор. Људима који се баве урбанизмом то је показатељ да је план добар, јер за много мање локације пристиже и по 300, 400 примедби, навео је Стојчић. 

– Грађани Београда који су власници парцела више су него задовољни, јер чекају скоро пола века да се то деси. Реч је о хиљадама људи и исто толиком броју парцела. Половина примедби била је управо од власника парцела који су као инвеститори желели да зидају више, да улица буде и с једне и с друге стране, да им парцела има већу вредност и слично. Другу половину примедби поднеле су управо политички мотивисане невладине организације и странке. Због пандемије ковида, Комисија за планове донела је одлуку да по једној поднетој примедби може да присуствује један грађанин, а проблем је настао јер су политички мотивисане невладине организације и странке желеле да на јавној седници буде по сто или две стотине грађана. То је било немогуће због епидемиолошких мера, тако да је њихова намера заправо била да се седница не одржи. Ту нема речи о ускраћивању права на јавни поступак, јер је у питању политички процес којим се обесмишљава оно што радимо – нагласио је Стојчић.

Главни урбаниста указао је на значај урбанизације овог дела Макишког поља, јер ту има и нелегалних објеката који испуштају канализацију у то тло. 

– Планови у Београду праве се за све грађане, за економски просперитет и бољу функционалност. Зато је важно да не буде злоупотреба. Свако од нас треба да уради све што је у његовој моћи да Београд буде један од најлепше уређених градова, барем на Балкану – закључио је Стојчић.