субота, 16. јануар 2021.

Градско правобранилаштво: Ванредни правни лек Града због тога што је синагога продата а не одузета

Поводом медијских написа да Град Београд спречава враћање зграде синагоге у Земуну Јеврејској општини Земун, градски правобранилац Града Београда Иван Лаловић истакао је да је Градско правобранилаштво Града Београда, поступајући у складу са законом и у оквиру своје дужности да штити имовинска права и интересе Града Београда, поднело Врховном касационом суду захтев за преиспитивање пресуде Управног суда којом су одбијене тужбе поднете од стране Републике Србије, Града Београда и ГО Земун средином 2016. године против решења Агенције за реституцију којим је Јеврејској општини Земун враћена зграда у Рабина Алкалаја 3 и 5 (некадашња синагога). 

– Разлог за изјављивање овог ванредног правног лека, који не спречава извршење решења, односно враћање непокретности, налази се у томе што предметни објекат није одузет Јеврејској општини било каквим актом о подржављењу, какви су доношени након 9. марта 1945. године, већ је Јеврејска општина продала предметну непокретност Градској општини Земун, по тржишној цени, закључењем Уговора о купопродаји 1962. године. Оваква правна ситуација уређена је одредбoм члана 18. став 3. Закона о јавној својини којом је прописано да на стварима које прибави Градска општина, право својине стиче Град у чијем је саставу Градска општина, а Градска општина има право коришћења, као и одредбом члана 7. став 2. Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама којом је прописано да ако правно лице докаже да је својину на непокретности стекло теретним правним послом, по тржишној цени у време преноса права својине или другог права које у себи садржи право располагања, то правно лице остаје власник непокретности, а Република Србија је у обавези да исплати новчану накнаду. Напомињемо да је зграда некадашње синагоге враћена у тзв. заменској реституцији, уместо других непокретности које јесу одузете Јеврејској општини, у поступку национализације, а не могу бити предмет натуралне реституције. У тој ситуацији, Јеврејска општина Земун има право на новчану накнаду на име оних непокретности које јој јесу одузете, али сматрамо да нема право на враћање зграде коју је продала, по тржишној цени, током 1962. године – навео је Лаловић. 

Иначе, Управни суд је првобитно уважио тужбе Републике Србије, Града Београда и ГО Земун тако што је поништио решење Агенције за реституцију којим је предметни објекат враћен Јеврејској општини Земун. Против те пресуде, Агенција за реституцију и Јеврејска општина Земун поднеле су захтев за преиспитивање судске одлуке Врховном касационом суду, који је захтев усвојио, али није донео мериторну одлуку, већ је предмет вратио Управном суду на поновно одлучивање. 

– Не улазећи у све правне специфичности овог предмета, истичемо да је у поновном поступку Управни суд одбио тужбе Републике Србије, Града Београда и ГО Земун, али сматрамо да није до краја расправљено спорно правно питање: да ли се може вратити непокретност која је, од стране ранијег власника, продата новом власнику по тржишној цени или би требало применити одредбе о новчаној накнади на име оних непокретности које јесу одузете актима о подржављењу. Дакле, Градско правобранилаштво Града Београда није, нити ће осујетити било кога у остваривању својих законом признатих права, поготову не Јеврејску општину. Јеврејска општина није имала притужби на поступање овог органа који заступа Град Београд у огромном броју поступака, што за предмет имају како враћање имовине верским заједницама тако и отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста. Сматрамо да би коначну одлуку о свим спорним правним питањима требало да донесе суд, а Град Београд ће се свакако повиновати ставу суда, какав год да буде – истакао је Лаловић.