петак, 12. март 2021.

Весић: Ребалансом буџета обезбеђено више новца за многе важне пројекте у наредном периоду

Разлог због којег се ребаланс буџета ради после два месеца од усвајања јесте чињеница да нико не може да претпостави како ће се одвијати финансијска ситуација у време епидемије вируса корона. Нисмо могли да знамо каква ће бити наплата изворних прихода, какве ћемо трансфере добијати и каква ће бити привредна активност, рекао је заменик градоначелника Горан Весић на данашњој седници Скупштине града. 

– У децембру смо као одговорна градска власт предложили најрестриктивнији могући буџет, јер за разлику од наших претходника не узимамо кредите да би Град био ликвидан. У овом буџету постоји и ставка о враћању 45 милиона евра кредита наших претходника. Будући да наплата прихода иде добро и да постоје нераспоређена средства из прошлих година, на основу тога можемо да предложимо већи градски буџет. Овај градски буџет је већи за 6,3 одсто у односу на онај који смо усвојили у децембру, што је нешто мање од осам милијарди динара повећања. Све то значи да је буџет Београда за 2021. годину милијарду и 127,5 милиона евра – рекао је Весић. 

Према његовим речима, буџет Града је повећан за 5,3 одсто, док су општински буџети повећани за 16,3 одсто. 

– Све општине које имају руралне средине добиле су линеарно по 50 милиона динара, док су остале добиле по 25 милиона. Ребалансом градског буџета одвојено је 250 милиона динара за реконструкцију фасада, док ће Влада Србије обезбедити још толико за исту сврху, па ће Град потрошити око 4,5 милиона евра на реконструкцију фасада. Од 2013. године уређено је око 500 фасада и то је приметно. Новим Статутом Града Београда општинама је омогућено да у договору са стамбеним заједницама такође раде на реконструкцији фасада. Ребалансом је обезбеђено и 360 милиона динара за замену еколошки неприхватљивих, енергетски неефикасних и технолошки дотрајалих светиљки у приградским општинама. Град је онда усвајањем новог статута прошле године преузео бригу о јавној расвети у приградским општинама и затекао јако лоше стање. То значи да ће јавна расвета у седам приградских општина пре свега бити квалитетнија – додао је Весић. 

Заменик градоначелника је потврдио да је обезбеђено три милијарде динара за куповину 100 зглобних аутобуса на природни гас. 

– Одлуком Града, обавезана су и сва јавна предузећа да се више не купују возила на дизел, а недавно је расписана јавна набавка за куповину 10 електричних аутобуса. Независно од текуће године, Град ће у наредних пет година сваке године куповати по 100 нових аутобуса на гас или друга еколошки прихватљива горива, али куповине возила на дизел више неће бити. Такође, одвојено је 50 милиона динара за чишћење графита, што ће се посебно односити на фасаде зграда које представљају културно-историјска добра. Такође, одвојено је 95 милиона динара за куповину више од 40 мерних станица за мерење загађења. Наредне године ће у исту сврху бити одвојено више од 100 милиона, што укупно чини око 200 милиона динара за куповину мерних станица. Тренутно у Београду имамо само неколико мерних станица које су застареле и налазе се на местима где је највеће загађење. Нове мерне станице створиће и могућност да се прогнозира ниво загађења за наредни дан, што сада није случај. Загађење у Београду није новост, актуелно је деценијама, а ово је начин да се изборимо са тим проблемом – нагласио је Весић. 

Он је истакао да је обезбеђено и 225 милиона динара за све елаборате који морају да буду урађени за другу линију метроа. 

– То је важно да се уради сада како не бисмо губили време. Упоредо са изградњом прве линије, која почиње 1. новембра ове године, почеће се са пројектовањем друге линије, која треба да повеже Железничку станицу у Земуну, преко Новог Београда, Врачара, Звездаре и Вождовца са насељем Миријево. Друга линија треба да почне да се гради 2023. године, како би била завршена до 2030. године. Осим тога, обезбеђено је 200 милиона динара за Угриновачки пут. Када на јесен буде отворена брза пруга Београд – Нови Сад, потребно ће бити да се укину сви постојећи пружни прелази који на брзој прузи не могу да постоје. Због тога је расписан тендер за изградњу надвожњака, за који је одвојено 600 милиона динара, а радови ће бити завршени до краја текуће године. Угриновчаки пут се ради како би постојала пречица коју ће грађани моћи да користе до завршетка радова на изградњи надвожњака – рекао је Весић. 

Он је нагласио да је ребалансом обезбеђено 700 милиона динара за изградњу Музеја града Београда, што је посебно значајно јер је последњи музеј у Београду изграђен пре готово 60 година. 

– Изградња Музеја града Београда је заправо реконструкција зграде Војне академије на углу Ресавске и Немањине улице. Музеј града Београда постоји 118 година и никада није имао своју зграду, већ се налази на 14 различитих локација. Нови Музеј града Београда простираће се на 17.000 квадрата, што је три пута више у односу на Народни музеј. Наша процена је да ће трошкови бити између 23 и 25 милиона евра, а са Европском унијом преговарамо и о томе да из ИПА фондова добијемо око 15 милиона. За рестаурацију објекта у Карађорђевом парку, који ће бити Легат Моме Капора, издвојено је 70 милиона динара. По договору са Љиљаном Капор, удовицом Моме Капора, сва његова заоставштина поклања се Граду Београду – биће направљен легат који ће припасти Музеју града Београда. За изградњу летње сцена Београдског драмског позоришта биће издвојено 18 милиона динара, а током ове године биће завршен и пројекат који ће омогућити да Нови Београд добије позориште – истакао је Весић. 

Он је додао да ће ребалансом буџета Завод за заштиту споменика културе Града Београда добити 50 милиона динара, а колико то значи говори чињеница да је буџет ове институције 67 милиона динара. 

– Са ЈП „Београдска тврђава” Град ће радити два пројекта која су предвиђена овим буџетом. Први је обнова Зиндан капије, а други обнова Капије Карла Шестог. Ребалансом буџета издвојено је око 12 одсто више новца за културу, а посебно сам поносан на чињеницу да Београд издваја за културу много више од УНЕСКО препоруке. За бесплатне школе спорта биће издвојен 61 милион динара, а 23 милиона динара за наставак реконструкције Пионирског града. Такође, ребаланс ће обезбедити чак 400 милиона динара за куповину таблета и дигиталних уџбеника за сву децу од првог до четвртог разреда у државним школама на територији Београда. У Београду тренутно око 67.000 малишана похађа разреде од првог до четвртог, а путем пројекта „Паметни град” свако дете ће добити таблет, који ће бити задужен преко школе, а имаће и картицу са бесплатним интернетом. Крајем маја, када буде завршен избор предмета за 4. разред, расписаћемо конкурс и купити дигиталне уџбенике према ономе што школе одреде. Тако ће свако дете на територији града имати таблет и дигиталне уџбенике. То у овом тренутку има само неколико градова у Европи – поручио је Весић. 

Он је најавио и отварање нових фабрика у Лазаревцу, Сурчину и Младеновцу. Навео је да ће нова фабрика у Лазаревцу обезбедити 300 радних места, док ће Сурчин добити фабрику са 400 радних места.

– Спремамо и једну фабрику у Младеновцу. Тако ми видимо Београд – да се људи запосле и да у буџету има више новца да можемо све проблеме да решавамо – рекао је Весић образлажући ребаланс градског буџета.

Навео је да је јутрос примио позив председника Србије Александра Вучића из Уједињених Арапских Емирата, који му је, како каже, рекао да хитно нађе локацију да се направи фабрика за вакцине.

– Ту ће бити 300, 400, можда и 500 радних места – додао је Весић.