четвртак, 10. фебруар 2022.
Представљен пројекат „Београд 2030”
Заменик градоначелника Горан Весић, заједно са председницом Владе Србије Аном Брнабић, представио је данас у Народном музеју пројекат „Београд 2030” и том приликом додељене су награде члановима тима који су учествовали у креирању овог пројекта.
Весић је нагласио да је на овом пројекту рађено скоро четрнаест месеци, те да он представља круну рада београдске администрације, уз консултације стручњака из разних области, невладиних организација, угледних појединаца, факултета и „свих оних који могу да дају допринос развоју града”. Циљ је био да Београд има програм свог развоја, који неће зависити од тога ко персонално представља администрацију у Београду или која странка је на власти.
– Ово је програм за све Београђанке и Београђане, програм општих вредности и десетогодишње визије развоја Београда. Подељен је у девет поглавља која обухватају најважније друштвене, технолошке, економске и еколошке пројекте. Прво поглавље је „Конкурентна урбана економија” и њиме се показује да основни потенцијали раста београдске економије нису више јефтини ресурси и ниске зараде, већ добра инфраструктура, саобраћајна приступачност, универзитетски центри и друштвена одговорност. Београдска привреда мора да извози више, да увози мање и да настави да користи више знања, а мање енергије, да мање троши ресурсе, а више домаћу памет. Основне области у оквиру поглавља су трговина, туризам, прерађивачка индустрија и пољопривреда. Друго поглавље је „Друштвена одговорност и једнакост”, што значи да је Београд град толеранције и једнаких шанси. Желимо да градимо друштво у којем неће бити разлика нити било каквог облика дискриминације, јер Београд треба да буде град за све. То су социјална сигурност, социјални развој, затим отвореност и партиципација, те млади у Београду за које припремамо читав низ конкретних пројеката. Стара „Шећерана” биће претворена у простор за младе уметнике, као и стара „Ложионица”, али и читав низ простора који ће бити претворени у хабове за младе рок бендове, иновативну и креативну индустрију, сликаре, вајаре. Треће поглавље је „Урбана инфраструктура” и обухвата највећа улагања у саобраћајну инфраструктуру, урбанизам, градњу и јавна предузећа – прецизирао је Весић.
Наставља се поглављем „Демографски раст и развој Београда”, следи „Инвестициони амбијент и ефикасност улагања”, шесто поглавље је „Социјална инфраструктура у основи просперитета Београда”, седмо „Креативна престоница Балкана”, осмо „Урбани комфор и мобилност” и девето поглавље „Одрживо окружење”.
– Наш град ће 2030. године бити потпуно другачији. Имаћемо изграђене прве две линије београдског метроа, односно 41,2 километра са 44 метро станице. Изградићемо Линијски парк, дужине скоро пет километара, од Бетон хале до Панчевачког моста, који ће бити симбол тога колико се Београд мења, затим пет фабрика за прераду отпадних вода како не бисмо више загађивали наше реке, од којих три већ радимо, такође и седам нових мостова и то два нова моста на Дунаву, код Аде Хује и код Вичне, два пешачко-бициклистичка Ада Циганлија–Нови Београд и Земун–Лидо, као и два моста у оквиру пројекта проширења БГ воза и Нови савски мост. Београд ће добити и два нова тунела, први који повезује Карађорђеву и Панчевачки мост и који ће смањити саобраћај у центру града за скоро 11 одсто и загађење за нешто мање од десет одсто, а други је Топчидерски тунел. Ниједно возило у систему јавног превоза више неће користити фосилна возила, имаћемо метро, сутра расписујемо тендер за куповину 80 тролејбуса, купујемо нових 50 трамваја, имаћемо приградску железницу и 500 аутобуса на гас. Београд ће добити нову железничку станицу и биће уређена станица „Нови Београд”, на шта се чека дуже од пола века. Такође, биће урађено и 100 нових, мањих зелених површина, 150 километара бициклистичких стаза, те четрдесет нових вртића – рекао је Весић.
Просечна плата у Београду ће бити двеста хиљада динара ако се настави оваквим темпом. Весић је истакао још неколико значајних пројеката, међу којима су сређивање Теразијске терасе, затим Центар креативне индустрије, индустријски парк у Борчи, те Музеј Николе Тесле, где ће на једном месту бити Теслина заоставштина по чему ће се Београд разликовати од свих других градова у свету.
Заменик градоначелника је на крају захвалио свима који су учествовали у изради овог програма, а било их је више од 150.
– Ово је наша заједничка визија која не зависи од политичких странака нити од персоналних решења. Добар, уређен, модеран европски град интерес је свих нас – поручио је на крају Весић.
Ана Брнабић је рекла да је визија даљег развоја главног града изузетно важна за даљи напредак читаве Србије. Она је подсетила да је 2014. и 2015. године Србији био потребан замајац за бржи привредни раст и развој, те да је управо пројекат „Београд на води” дао тај замајац.
– Пројекат „Београд на води” помогао нам је да доведемо инвеститоре, покренемо привреду и привредни раст и да кренемо у амбициозне планове изградње инфраструктуре. Србија се од тада до данас много променила. Економија данас динамично расте, незапосленост пада, плате и пензије се континуирано увећавају и све више смо препознати као земља знања, талената, креативности, иновативности, идеја, а не као земља јефтине радне снаге – нагласила је премијерка.
Она је навела да је важан показатељ мењања Србије то што је Београд до пре само десет година практично био једини град у Србији „са бледом, али каквом таквом визијом просперитета и био је центар према коме су сви други у Србији гравитирали”.
– Ми смо то успели да променимо. Београд јесте главни град, али није једини центар у читавој земљи. Ипак, за све нас је неизмерно важно да Београд настави да се мења и да вуче напред. Зато је и важна визија Београда до 2030. године којој дајем подршку – истакла је Ана Брнабић.
Како је нагласила, незапосленост у Београду је сада знатно мања, а просечна плата већа, повећан је број радних места, издатих грађевинских дозвола, а повећан је и трговински простор, као и број туриста.
– Раст Београда кључан је за даљи раст Србије, као и за брзину тог раста. Због тога нам је и важна визија Београда 2030. У 2020. години чак 42,1 одсто укупног БДП-а Србије створено је у Београду. Ако Београд стане, Србија је стала. Визија Београда за даљи раст и напредак је од неизмерног значаја за развој Србије. Веома су важни и зелена агенда и унапређивање квалитета живота Београђана и свих грађана Србије, наставак дигитализације и модернизације услуга у здравственом и образовном система, дигитализација у области зелене агенде, односно увођење концепта правог паметног града, те политика одрживог развоја – нагласила је премијерка.
Према њеним речима, Линијски парк, мостови, уређење Теразијског платоа, нови аутобуси, јавни бицикли, бродски превоз, нова зграда Факултета музичке уметности, концертна дворана само су неки од пројеката који ће у будућности бити симболи новог Београда или нови симболи Београда.
– Крилатица која се одвајкада понављала у нашој земљи била је „Србија ради, Београд се гради”. Ми смо то успели да променимо јер се данас цела Србија гради – закључила је премијерка Брнабић.
Извршни директор Фондације за отворено друштво Србије Милан Антонијевић рекао је да треба обратити пажњу на људску димензију и социјалну сигурност као императив одговорне управе.
– Овај приказ развоја града је потпуно ванстраначки и иза њега може да стане свако ко се залаже за поштовање људских права. Београд је своју пажњу окренуо и ка бризи о старима, ту је и област Београд без баријера, могуће је изаћи у сусрет свакоме ко је особа са инвалидитетом и свакоме ко има потребу да учествује у активностима града. Ту су и брига о породици, деци без родитељског старања, унапређење положаја Рома и многе друге области – истакао је Антонијевић.
Догађају су присуствовали представници Града Београда и бројних институција, а на почетку презентације песму направљену поводом овог пројекта „Добро јутро, Београде” извео је Београдски гудачки оркестар.
