петак, 3. фебруар 2023.

Превентивним прегледима против малигних обољења

Према календару здравља, 4. фебруар обележава се као Светски дан борбе против рака, што је и повод да се прикажу значајни подаци важни за превенцију и борбу против опаке болести на територији града Београда, саопштавају из Секретаријата за здравство.

Малигне болести су један од највећих здравствених и јавно-здравствених проблема данашњице због велике учесталости, високе смртности, као и значајних трошкова система здравствене заштите. Поред тога, наносе велику патњу оболелим особама и њиховим породицама.

Како подсећају из овог секретаријата, према последњим обрађеним подацима, стопа регистрованих оболелих становника Београда од малигних неоплазми у 2021. години износила је 378,5 на 100.000 становника. Сваки четврти односно пети умрли боловао је од малигних неоплазми. Током 2021. године умрло је 5.310 становника Београда (12 или 0,2 одсто узраста до 19 година, 1.423 или 26,8 одсто старости од 20 до 64 године и 3.875 или 73 одсто старијих од 65 година). Специфична стопа морталитета од малигних болести највећа је код старих особа – 1.146,1 на 100.000 становника. 

Посматрано по појединачним дијагнозама, највише смртних исхода било је због злоћудног тумора душника и плућа (1.229 умрлих у 2021. години), затим од злоћудног тумора дојке (519 умрлих), те тумора дебелог црева, панкреаса и злоћудног тумора кестењаче. Малигне болести које су водећи узроци умирања су скоро исте и код мушкараца и код жена. Водећи узрок смрти од малигних неоплазми код мушкараца је карцином плућа, на другом месту у рангу су злоћудни тумори дебелог црева, на трећем месту су други малигни тумори, а код жена на првом месту је карцином дојке, затим следе карциноми плућа и други малигни тумори.

Механизми примарне, секундарне и терцијарне превенције представљају кључни јавно-здравствени приступ у контроли малигних болести. Зато, сваки појединац може највише да учини за себе смањујући ризик променом животних навика, као и редовним систематским прегледима, скрининг тестирањима, односно применом медицинских процедура у циљу раног откривања болести. Ако до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање, подсећају из Секретаријата за здравство.

У истом концепту истичу се и интервенције усмерене на лекаре и друге здравствене раднике у примарној здравственој заштити – домовима здравља. Едукација здравствених радника, упознавање са актуелним епидемиолошким подацима, смерницама и препорукама за кориснике услуга – припадника циљних група за одговарајући скрининг тест, значајно могу да допринесу смањењу пропуштених прилика да се са њима разговара у циљу мотивације за обављање превентивних прегледа и скрининг теста.

Наиме, редовни превентивни прегледи који се обављају ради превенције и раног откривања болести обухватају одрасло становништво (19 и више година) једанпут у две године за особе оба пола, старости од навршених 50 до навршених 74 година – скрининг/рано откривање рака дебелог црева, жене од навршених 15 година и више – превентивни гинеколошки преглед једанпут годишње, жене од навршених 25 до навршених 64 година – скрининг/рано откривање рака грлића материце једном у три године ако су претходна два негативна, жене од навршених 50 до навршених 69 година – скрининг/рано откривање рака дојке једанпут у две године.

Препознавши овај проблем као приоритет, Град Београд – Секретаријат за здравство одговорио је на изазов, те је у претходном периоду финансирао спровођење програма београдског Градског завода за јавно здравље под називом „Побољшање ефикасности спровођења скрининга на малигне болести у Београду”. 

У оквиру истоименог програма подржано је и едуковано 136 здравствених радника из домова здравља. Такође, у 2022. години је у односу на 2021. годину забележен благи бољитак одзива припадника циљне популације и доласка на скрининг тест, посебно кад је у питању скрининг рака дојке (34,6 одсто у 2021. години, а 89,4 одсто у 2022). Одзив грађана позваних на скрининг рака колоректума у 2021. години био је 83,5 одсто а у 2022. око 88 (87,7 одсто). Подаци о одзиву жена за скрининг рака грлића материце указују на приближно исте вредности за обе године (у обе посматране године одазвало се око 28 одсто позваних жена).

С обзиром на значајан допринос, Секретаријат за здравство и током 2023. године определио је знатна средства у циљу наставка решавања овог приоритетног јавно-здравственог проблема.