Први део бави се питањима технолошких и инфраструктурних промена које су поставиле темељ модерног путовања, као и динамиком којом су ове промене стизале у наше крајеве. Друга целина посвећена је представљању српских деветнаестовековних путника, њихових мотива за путовање и утисака које су са тих путовања доносили. Како се у центар пажње стављају мотиви за путовањем, у поглављима ове целине посетилац се сусреће са српским избеглицама, трговцима, ходочасницима, државним стипендистима, као и првим туристима. Трећа целина односи се на иностране путнике који су током 19. века обилазили српске земље и остављали своје утиске у дневничким записима и бројним путописним делима.

Повезано

НА ДАНАШЊИ ДАН У БЕОГРАДУ ЈЕ УМРО КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ: Преминуо у конаку на Топчидеру

„ПУТОВАЊЕ У XIX ВЕКУ”: Тематска изложба у Конаку кнеза Милоша

СТРУЧНО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ПОСТАВКУ „СРБИЈА 1804 -1903”: Програм у Конаку кнеза Милоша

„СРБИЈА 1804-1903 – СТАЛНА ПОСТАВКА У КОНАКУ КНЕЗА МИЛОША": Летњи дворац првог владара модерне Србије

ВИШЕ РАЗЛИЧИТИХ ГРАДИТЕЉСКИХ СТИЛОВА: Конак кнегиње Љубице, споменик културе од изузетног значаја

ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ И НАЈВЕЋИХ: Платан се већ скоро два века шепури у Топчидерском парку

СПОЈ ПРИРОДЕ И УМЕТНОСТИ: Топчидерски парк, јединствена просторна и културна целина Београда