Знамените грађевине 2

 

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ
Краља Петра I 12

Најзначајније је дело бечког архитекте српског порекла Константина А. Јовановића. Зграда је подигнута у две фазе: први угаони део према улици Цара Лазара 1888-1889. године, а дограђени 1922-1925. Доградња се осећа више у ентеријеру, јер је свечани улаз био првобитно на углу, а сада у средини објекта. У екстеријеру је постигнуто потпуно јединство стила заснованог на неоренесанси. Богато уређена шалтер-сала представља један од најрепрезентативнијих београдских ентеријера, а у осликавању таванице узео је учешћа и тада млади београдски сликар Моша Пијаде, доцније политичар и државник.

НАРОДНИ МУЗЕЈ
Трг Републике 1a

Првобитни корпус, према Тргу Републике, саграђен је 1902. по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. Тракт према улици Лазе Пачуа дограђен је 1930. године, када је уређена и шалтер-сала (данас атријум Народног музеја). Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
Трг Републике 2

Сазидано је 1868-1869. по плановима архитекте Александра Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку. Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Каснијим реконструкцијама првобитни изглед у потпуности је измењен. Обимна реконструкција изведена је 1986. када је позоришту враћен изглед из 1922. и извршена доградња према улици Браће Југовића. Осим за позоришне представе, сала је током 19. века коришћена и за добротворне балове и концерте. Велика уставотворна скупштина је у њој изгласала познати Устав од 1888.

ПАЛАТА "АЛБАНИЈА"
Кнез Михаилова 4-6

На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.

СКУПШТИНА СРБИЈЕ
Трг Николе Пашића 13

Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.

ПАЛАТА "БЕОГРАД"
("БЕОГРАЂАНКА")
Угао Краља Милана и Масарикове

Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.