Стари двор

 

Стари двор, палата српске династије Обреновић, у којој је данас Скупштина града Београда, налази се на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. Саграђен је између 1882. и 1884. по пројекту Александра Бугарског у маниру архитектуре академизма XIX века, с намером да превазиђе све дотадашње резиденције српских владара.

Енглески путописац Херберт Вивијен, који је крајем XIX века обишао Стари двор, детаљно је описао његову унутрашњост: "С леве стране налази се отмена дворана за балове, са зидовима боје лимуна и великим белим лустерима од венецијанског стакла, који на државним свечаностима пријатно блистају, осветљени електричном светлошћу. Када прођете кроз пространу салу за пријеме, улазите у дворану за банкете. У дворани се све блиста: од паркета до изрезбареног стола од махагонија. За сто може да седне 60 званица. Столице од коже имају боју јесењег лишћа. Пада у очи добар укус који карактерише сваку ствар, била она употребна или служила само као украс. Ваше дивљење још више привлаче лепо изрезбарене таванице које су наслеђене из турског времена и њихове моде..."

За Стари двор везани су важни догађаји из времена политичке моћи династије Обреновић: зграда је подигнута када је Србија проглашена за краљевину, а у њој је краљ Милан 22. фебруара 1889. абдицирао у корист сина Александра. Од 1903. до 1914. Стари двор је резиденција династије Карађорђевић. Од 1919. до 1920. у њему су се одржавале седнице привремене Народне скупштине, а све време до 1941. дворске забаве и пријеми високих страних гостију.

Двор је два пута оштећен: у Првом светском рату и у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. По завршетку Првог светског рата двор је поправљен, а прва већа адаптација урађена је око 1930. Сређивање и преуређивање Старог двора по завршетку Другог светског рата трајали су све до 1947. године. Архитектура је том приликом знатно измењена. Двор је остао без два кубета према башти, а фасада према данашњем Булевару краља Александра потпуно је измењена. Од тада су у двору Президијум Народне скупштине, затим Влада ФНРЈ, Савезно извршно веће, а од 1961. Скупштина града Београда.

Стари двор има приближно квадратну основу 40x40 м. Њено решење је класично, са централним унутрашњим застакљеним холом. У њему су некада били стаклена башта и накнадно наручене, богато обрађене храстове степенице, које су водиле на први спрат (пројектовао их је познати архитекта Јован Илкић). Степенице су уништене у Првом светском рату. Око овог централног простора са стубовима и галеријама налазиле су се остале просторије двора, међу којима су биле најзначајније велика дворана за пријеме и балове и трпезарија. Део двора су биле и лепо уређена библиотека и дворска капела према башти. Целокупна унутрашња опрема двора наручивана је углавном из Беча.

По спољашњој архитектури зграда је међу најлепшим остварењима академске архитектуре Србије XIX века. Најбогатије је обрађена фасада према башти са истуреним терасама које су омогућавале приснију везу са вртом. На овој фасади су најкарактеристичнији мотив каријатиде у висини првог спрата, које изнад терасе на крајевима фасаде носе богато обрађене тимпаноне крајњих прозора. Каријатиде се понављају и на фасади према улици Краља Милана, а испод њих је низ дорских стубова. На фасади према башти дорски стубови се јављају између богато декорисаних прозора. Остале две фасаде су нешто једноставније. Сутерен и углови зграде обрађени су у рустици. Ограда тераса и атика решени су применом балустрада. Три угла зграде завршавала су се пропорционисаним кубетима.

Данас посетиоце очекује Стари двор који је временом изменио свој првобитни унутрашњи и спољашни изглед. Из Централног хола (површине 130 м2) најпре се улази у Црвени салон у коме ће вероватно највише пажње привући "Портрет девојке" који је 1862. насликао Ђура Јакшић. Ту је и слика Исмета Мујезиновића "Прелаз пеко Неретве". У овом салону су и поклони делегација: две порцуланске вазе са мотивима из Санкт Петерсбурга (поклон руске делегације) и чинија (поклон данске делегације). Са леве стране код улаза у Жути салон изложен је факсимил писма папе Јована VIII од 16. априла 878. године - најстаријег писаног документа у коме се помиње словенско име Београд. То је, заправо, део Регистра папе Јована VIII који се данас чува у Архиву Ватикана. Поред факсимила је и уметничка интерпретација овог документа, рад познатог сликара и графичара, професора Факултета ликовних уметности Бранка Миљуша. Са десне стране код улаза изложен је Орден народног хероја којим је Београд одликован 20. октобра 1974.

У следећем Жутом салону неколико је изузетних слика. Ту су слике Саве Шумановића, Јована Бијелића, Петра Лубарде, Миодрага-Бате Михајловића, Љубе Лаха, Јована Зоњића, Пеђе Милосављевића, Петра Омчикуса и Васе Поморишца као и скулптуре у дрвету Ристе Стијовића. У овом салону изложени су и поклони страних државника, делегација, удружења и савеза: већи број украсних тањира, ваза и скулптура.

Из Жутог салона улази се у Свечану салу чија је површина 260 м2. Горњи делови зидова украшени су витражима који илуструју народноослободилачку борбу и радно прегалаштво. На конзолама испред огледала, одмах код улаза са леве и десне стране, налазе се месингани чираци високи 65 cm француске израде, две стојеће пепељаре са украсним фигурама три змије (на десној страни), као и две вазе и порцулански свећњак (на левој страни). На другом делу сале је бомбоњера са два анђела, рађена у истој техници као и чираци и порцуланске вазе. Из ове сале се може изаћи на терасу.

Ентеријер Салона XIX века уредио је Музеј града Београда у духу времена када је Стари двор настао. Комодица, секретар, витрина, две конзоле са огледалима, као и сто и две столице у стилу Луј XV представљају оригинални намештај који је користила краљица Наталија Обреновић, супруга краља Милана. У витрини су делови порцуланских сервиса, такође из краљичиног салона, увезени са Запада. Ту је и порцулански тањир са круном и краљевским иницијалима. Изложена црна гарнитура у стилу Наполеон III такође припада том времену, а у удубљеном делу налази се бидермајер салон из прве половине XIX века. Грађанска ношња илуструје како су се Београђани облачили у првој половини XIX века. У овом салону су портрети виђених и угледних грађана: трговца Вула Богдановића и његове жене, аутора Фрање Грифингера, затим Стевана Книћанина, непознатог аутора, Змај Јове Јовановића, рад Уроша Предића из 1938. портрети Јелисавете Коцић и Ђорђа Бимбе, аутора Арсенија Петровића. На централном зиду је велика слика "Весеље пред крчмом", непознатог аутора.

Ови репрезентативни простори у Старом двору користе се за пријеме домаћих и страних делегација и угледних гостију из земље и света, свечану доделу признања Скупштине града, пријеме, банкете, балове, концерте, промоције књига и друге културне манифестације. Остале просторије су кабинети председника, потпредседника и секретара Скупштине града Београда; председника, потпредседника и чланова градске владе.