Знаменити споменици 5
СПОМЕНИК ПЕТРУ II ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
Аутор: СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ
Између Капетан-Мишиног здања и Филозофског факултета, бронза 260 цм, укупна висина 540 цм. Подигнут 1994.
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
(Његуши, 1813 - Цетиње, 1851), владика и владар Црне Горе
Један је од наших највећих мислилаца и песника. Као млад владар средио је политичке прилике у земљи и око ње: организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију 1834. Одгајан на народним песмама и сам је писао песме о борби против Турака, али зрела песничка остварења дао је у три велика спева: "Горски вијенац", "Лажни цар Шћепан Мали" и "Луча микрокозма". У основи рефлексивно-лирски песник, он је то био и у овим делима која имају епско-драмски облик.
СПОМЕНИК НИКОЛИ ТЕСЛИ
Аутор: ФРАНО КРШИНИЋ
У Булевару краља Александра, испред зграде Техничког факултета, бронза 220 цм, укупна висина 335 цм. Подигнут 1963.
НИКОЛА ТЕСЛА
(Смиљан крај Госпића, 1856 - Њујорк, САД, 1943), проналазач наизменичне струје
Један од најплоднијих светских генија у области електротехнике. Средњу школу завршио у Госпићу и Карловцу, а технику студирао у Грацу и Прагу. После рада у Едисоновој компанији, основао сопствену лабораторију у Њујорку. Аутор је готово 1000 патената и проналазака у области електротехнике. Пронашао трофазни систем за пренос електричне снаге, што је изазвало револуцију у економици производње и преноса електричне енергије, затим индукциони мотор, генератор и трансформатор за струје високе фреквенције (Теслине струје).
Остварио и низ проналазака у радио-техници, те се може сматрати једним од пионира и радио-технике. Објављивао и радове из физике. Поводом 100-годишњице рођења Међународна електротехничка комисија је одлучила да јединица за магнетску индукцију носи његово име. Том одлуком Тесла је уврштен и формално у ред најзаслужнијих и најзначајнијих људи за развој науке о електрицитету. У Другом светском рату, свој велики углед активно заложио да би подржао и охрабрио тешку борбу свога народа у домовини.
СПОМЕНИК ЂУРИ ЈАКШИЋУ
Аутор: ЈОВАН СОЛДАТОВИЋ
Испред куће Ђуре Јакшића у Скадарлији, бронза 150 цм. Подигнут 1990.
ЂУРА ЈАКШИЋ
(Српска Црња, 1832 - Београд, 1878), књижевник и сликар.
Учио је сликарство у Бечу и Минхену. Био је учитељ и наставник у разним местима Србије. Спада у најизразитије појаве српског романтизма. Страстан, плаховите маште, пламених емоција, бунтован и слободољубив, са романтичарским патосом писао је песме о слободи, а против тираније, и стихове лирске исповести, пуне дубоког бола. (Додуше, знао је да посвети збирку песама кнезу Милану). Оставио око четрдесетак приповедака, од којих су неке замишљене као романи. Написао је три драме: "Станоје Главаш", "Сеоба Срба" и "Јелисавета". један од најдаровитијих српских сликара 19. века и најизразитији представник романтизма у српском сликарству. Сахрањен је као један од нејцењенијих и највољенијих уметника Београда.
СПОМЕНИК ДИМИТРИЈУ ТУЦОВИЋУ
Аутор: СТЕВАН БОДНАРОВ
На Тргу Славија, бронза 125 цм. Овде су пренети и сахрањени посмртни остаци Димитрија Туцовића 1947. године.
ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ
(Гостиље, Срез златиборски, 1881 - Враче брдо код Лазаревца, 1914) вођа социјалдемократског покрета у Србији
Завршио права у Београду. Био је главни уредник партијског теоријског часописа "Борба", народни посланик. Писао је много и темпераментно, учествовао на међународним скуповима социјалиста, преводио са немачког. Погинуо је у Првом светском рату у Колубарској бици, 1914. године, као официр Српске војске.