ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Један од најпознатијих симбола Београда

Пројектован је у српско-византијском стилу. Његова унутрашња висина од пода приземља до темена куполе је 65 метара, а спољна висина Храма са крстом је 79 метара. Унутрашњи простор храма може да прими до 10.000 верника.

Посебан део храма чини крипта, која се састоји из два дела и смештена је у подземноој етажи Храма. Први део је доступан свим посетиоцима, и то је Црква светог кнеза Лазара са српским новомученицима, а у другом делу крипте који је затворен за јавност налазе се саркофази српских патријараха. Препознатљиви српско-византијски живопис, радили су најбољи српски иконописци од 2012. до 2016. године. 

Крипта Храма је током верских празника једно од најпосећенијих места у граду.

Унутрашњост храма украшена је мозаицима који приказују сцене из православне традиције. Они су раскошно израђени на златној подлози и представљају једну од највећих драгоцености у овој светињи, у уметничком и у духовном смислу. Процењује се да у Храму Светог Саве има преко 15.000 м2 мозаика.

Као духовно средиште града, Храм Светог Саве посећују туристи и верници из разних делова света.

Изградња Храма Светог Саве је почела 1935. године, а идеја је настала још крајем 19. века. Иницијатива за подизање храма Светог Саве на Врачару покренута је приликом обележавања 300 година од спаљивања моштијупрвог српског архиепископа, а израда пројекта поверена је архитектама Богдану Несторовићу и Александру Дероку.