СРПСКА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „ПРИЧА О СИЛИЈАНУ“: Документарна прича Тамаре Котевске отвара 72/73. Мартовски фестивал

„Прича о Силијану“ је нова документарна прича Тамаре Котевске, редитељке међународно награђиваног и за Оскара номинованог документарца „Honeyland“.

У средишту овог визуелно раскошног и емотивног остварења налазе се човек и повређена бела рода, који заједно граде необичну причу о миграцијама, природи и опстанку.

Филм је светску премијеру имао на Фестивалу у Венецији 2025. године, а северноамеричку на Фестивалу у Торонту.

„Прича о Силијану“ у режији и према причи редитељке, одвија се у руралној Северној Македонији. Земљорадник Никола бори се са последицама нових владиних политика, не успевајући да прода своје производе, па чак ни своју земљу. Када његова породица одлучи да потражи бољу будућност у иностранству, Никола остаје и запошљава се на локалној депонији. Тамо проналази повређену белу роду, Силијана, која не може да лети. Бринући о птици и помажући јој да се опорави, са њом развија необичну и дубоку везу.

Оно што почиње као сусрет човека и повређене животиње прераста у причу која превазилази границе између људског и природног света. Силијан постаје огледало човека – биће чији је природни миграциони пут прекинут променама света који га окружује. Истовремено, село се празни, породице одлазе, земља губи своју сврху, а традиционални начин живота полако нестаје. Филм тако кроз интимну причу о једном човеку и једној роди говори о великим савременим темама: климатским променама, економској миграцији, напуштању села, отпорности и потреби за повезивањем.

„Бела рода је митско биће у мојој домовини, Северној Македонији, а моје детињство било је испуњено древним причама о овим величанственим птицама. Оно што је некада било мој дечји свет маште данас је моја инспирација за овај филм“, каже редитељка Тамара Котевска.

Како наглашава, две теме којима је посветила свој филмски рад јесу миграције и заштита природе, а управо живот белих рода обједињује обе њене преокупације. 

Поред Николе, централне фигуре филма су његова супруга Јана, снажна жена и стуб породице, њихова ћерка Ана и њена породица, чија одлука да оде у Немачку представља болну раскрсницу између традиционалног живота и могућности које нуди живот у иностранству, као и Илија, Николин пријатељ који остаје уз њега и након што се село готово потпуно испразни. Кроз ове ликове филм гради слику једне заједнице која нестаје, али и људи који, упркос околностима, покушавају да сачувају блискост, достојанство и осећај припадности.

 Филм је, између осталог, освојио три награде на Санденсу 2019. године, укључујући Велику награду жирија за најбољи светски документарни филм, награду за кинематографију и Impact Award, а потом је номинован за два Оскара – за најбољи документарни филм и најбољи међународни филм, чиме је ушао у историју као први документарни филм номинован у обе категорије. 

Овогодишњи 72/73. Мартовски фестивал – Београдски фестивал документарног и краткометражног филма биће одржан од 21. до 27. септембра  у Дому омладине Београда. Реч је о двоструком издању фестивала, које обједињује такмичарске селекције филмова изабране за 2025. и 2026. годину, док ће награде бити додељене за сваку од две фестивалске године посебно.