НОВА СЕЗОНА ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”: „Жене Голог отока”, 1.080 судбина

Прва тема су „Жене Голог отока", 1.080 судбина које су деценијама чекале да буду испричане.

Гошћа трибине је Љубинка Шкодрић, историчарка, научна сарадница Института за савремену историју.

Историчарка Шкодрић у књизи „Жене Голог отока“ први пут је на једном месту прикупила податке о 1.080 кажњених жена, њиховим судбинама и искуствима која су деценијама биле изван историјских истраживања. Од 1948. до 1956. године, у време сукоба Тита и Стаљина, кажњено је 1.080 жена због стварне или наводне наклоности Информбироу. Неке су биле кажњене због сопствених политичких уверења, а друге су страдале зато што су њихови мужеви, браћа или синови проглашени за непријатеље.

Међу њима су биле мајке, супруге, сестре, раднице, интелектуалке, некадашње партизанке. Жене које су прошле кроз логоре и затворе, а потом се суочавале с још једним искушењем: како наставити живот и како говорити о ономе о чему се ћутало. Неке нису проговориле ни пред сопственом породицом. Међу њима су и судбине оних које су годинама биле заточене, попут лекарке Станојке Ђурић, некадашње партизанке која је у затворима и логорима провела више од седам година.

Зашто су женске судбине остале у сенци приче о Голом отоку? Шта нам архиви и сведочења данас откривају о репресији, страху и животу после логора? И колико још неиспричаних прича чека да постану део наше историје?

Њихова страдања нису се одвијала само на Голом отоку. Жене су пролазиле кроз Рамски рит, затвор у Забели код Пожаревца и логоре на Светом Гргуру и Голом отоку, као и кроз друге затворе и места заточеништва. На Голом отоку постојао је и посебан женски логор, од 1951. до 1952. године. Многе затворенице биле су упућене на такозвани друштвено корисни рад, без редовног судског поступка.

Ово је и прича о методама кажњавања које су превазилазиле физичко заточеништво, о понижењу, притиску да се одрекну сопствених уверења и последицама које су остајале дуго након изласка из логора.

Разговар о једном од најмрачнијих поглавља послератне Југославије, о женском искуству политичке репресије и о томе како се историја мења када у њу уђу и они чији су гласови дуго били потиснути, почиње у 18.30 у Галерији 73 на Бановом брду.

Улаз је слободан.