ИЗЛОЖБА О ТЕХНОЛОШКОЈ СОЛИДАРНОСТИ: Музеј афричке уметности представља градњу три чланице Покрета несврстаних која и данас опстаје

Ова изложба осветљава фасцинантну и недовољно познату причу о међународној технолошкој сарадњи између три чланице Покрета несврстаних – Југославије, Кубе и Анголе – током седамдесетих година двадесетог века. У фокусу је ИМС Жежељ систем префабриковане градње, иновативна скелетна конструкција од бетонских стубова и таваничних плоча повезаних челичним кабловима, коју је 1957. године патентирао инжењер Бранко Жежељ у београдском Институту ИМС.

Префабрикована градња првобитно се развијала као израз колонијалне експанзије. Међу најраније примере спадају преносиве колонијалне куће које су се из Енглеске слале у Аустралију, префабриковане гвоздене зграде које су се током Златне грознице извозиле у Калифорнију, као и трговачке постаје транспортоване у Западну Африку. Префабрикована технологија тако је олакшавала империјално ширење брзим насељавањем удаљених територија под европском контролом.

Размена технологије ИМС-Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе реорганизовала је ову колонијалну „геометрију моћи“. Уместо да се следе уобичајени једносмерни токови од империјалних центара ка периферијама, таквом разменом настао је један вишеструко испреплетани троугао технолошке солидарности кроз који се технологија прилагођавала локалним условима и потребама, постајући заједнички производ. Тиме је технологија колонијалног порекла трансформисана у средство постколонијалног развоја.

Кустоско-ауторски тим изложбе чине Владимир Кулић, Весна Павловић, Јелица Јовановић, Фредо Ривера, Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн. Током 2023. и 2024. године аутори су на Куби и у Анголи документовали зграде настале описаном технолошком разменом и разговарали с њеним учесницима. Кроз фотографије, архивски материјал и видео-интервјуе с архитектама и инжењерима из све три земље, ова изложба истражује како је „троугаона солидарност“ створила трајне везе између континената. Иако је амбициозна визија алтернативног светског поретка на крају посрнула деведесетих година, бетонске грађевине које је она омогућила и даље опстају. У њима и данас живе хиљаде породица, што представља сведочанство тренутка када је технолошка размена послужила ослобођењу, а не доминацији.

Прво јавно вођење биће одржано у недељу, 18. маја у 11 часова, са Весном Павловић.

Изложба ће бити постављена у Музеју афричке уметности до септембра 2025. године.