ИЗЛОЖБА У ПАЛАТИ НАУКЕ: „Мета башта - ишчезле биљке Србије"

На планети која се убрзано мења, поједине биљке нестану и пре но што их упознамо. Научна истраживања упозоравају да свакога дана тихо, без сведока и без трага, ишчезне око 135 врста биљака, животиња и инсеката. Изумирање флоре не одјекује попут ерупција или удара олуја, али представља једну од најдубљих трансформација нашег доба. Екосистеми се урушавају, станишта мењају, а ритмови природе који су вековима обликовали биљни свет постају нестабилни и крхки.

Изложба Мета башта настаје као уметнички одговор на ту тишину нестајања. Седам ишчезлих биљака из нашег окружења: мачково уво, српски чистач, панчићева грахорица, тролисна валдштајнија, панонска чекињуша, чељаста папрат и бодљикава гостанка представљене су попут рендера сећања, рендгенских обриса онога што је некада живело у нашим пејзажима.

Уметница Јелена Новаковић одабране биљке приказује у њиховој данашњој невидљивости, односно у тренутку када постају танани трагови и крхке силуете које одважно стоје између присуства и ишчезнућа.

Проширена реалност, досегнута путем апликације Artivive, омогућава посетиоцима да ове биљке виде у њиховом живом, пуном облику који представља дигитални сурогат онога што у природи више не можемо да сретнемо. Баш као што у природњачким музејима, фосили добијају реконструкције које враћају живот давно несталим организмима, Мета башта користи савремену технологију да емоције допуни научним чињеницама, а податаке искуством.

У дијалогу са сталном поставком Палате науке, свака је биљка повезана са јединим антопоценским процесом подсећајући да су губитак биодиверзитета, климатске промене или деградација земљишта процеси који утичу на сваки лист, сваки корен и сваки облик живота.

Ова изложба не романтизује нестанак већ га чини видљивим, позивајући нас да застанемо и запитамо се: примећујемо ли биљке које су сувише ретке да бисмо их видели, а превише важне да бисмо их заборавили?

Изложба, може да се погледа до 18. јануара.