plakat foreksx2kom copy.jpg
Народно позориште промо

Народно позориште промо

Уметнички програм

МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА: „Од двора до сцене“, поставка о заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић

10.06.2026.

МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА: „Од двора до сцене“, поставка о заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић
Величина слова

Изложба „Од двора до сцене“, аутора Дејана Вукелића и Јована Тарбука, биће отворена 12. јуна у 18 часова у Музеју Народног позоришта у Београду.

Где се одржава

Музеј Народног позоришта


Када се одржава

30. јун


Поставка је посвећена заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић која се чува у Народном позоришту у Београду. Њену окосницу чине делови дворског мобилијара и салонске гарнитуре који су некада красили такозвано краљевско одељење.

Према архивској документацији, дворско или краљевско одељење представљало је издвојен и строго регулисан простор унутар позоришне зграде. Обухватало је дворску ложу, салонски апартман смештен непосредно иза ње, као и засебан улаз са степеништем из Француске улице. Ово репрезентативно одељење било је намењено искључиво члановима владајуће династије
и високим званичницима и као такво представљало је симбол друштвеног и културног статуса државне елите у оквиру театра.
Из периода владавине династије Обреновић није сачувана ниједна фотографија нити детаљнији опис краљевског одељења. Једини познати снимак његовог најмаркантнијег дела – дворског салона – потиче из времена Карађорђевића и настао је непосредно после обнове позоришне зграде 1922. године, наводи се у саопптењу Народног позоришта

Фотографију је највероватније начинио архитекта Јосиф Букавац, коме је био поверен пројекат реконструкције, или неко од његових сарадника који су по окончању радова документовали обновљене салоне и фоајее. Током времена мењао се и назив овог простора: од кнежеве, преко краљевске и дворске ложе, затим краљевског, односно дворског салона, па све до Титовог салона. Иако су се називи прилагођавали политичким приликама и променама државног уређења, његова функција остала је иста – репрезентативна, протоколарна и симболичка, у служби афирмације државног ауторитета у  оквиру најзначајније позоришне установе у земљи.

Подели вест