недеља, 27. септембар 2020.

Весић за „Новости”: Предложићемо Влади Србије да стара зграда термоцентрале постане Музеј Николе Тесле

Уколико Влада Србије прихвати предлог Града Београда, стара зграда термоцентрале на Дорћолу са именом који означава њен некадашњи значај „Снага и светлост” биће преуређена у музеј славног научника, рекао је заменик градоначелника за „Новости”.

Снага и светлост осветлиће тако јединствену заоставштину снажног ума који је у свему видео светлост. Некадашњи симбол индустријализације Београда данас је руина, али зграда са краном ипак доминира на простору марине Дорћол. Пре неколико месеци градске власти су иницирале њено рашчишћавање, а била је запуштена у толикој мери да је одвезено 500 камиона шута, преносе „Новости”.

– Фантастично место достојно заоставштине Николе Тесле. Не постоји ништа важније што можемо да представимо свету. Садашњи Музеј Николе Тесле у Крунској улици има око 115.000 посетилаца годишње и верујем да ће их бити више од милион ако се усели овде. Реконструкција овог простора је национални пројекат од значаја за Србију – рекао је Горан Весић.

Зграда термоцентрале је споменик индустријског наслеђа. У архитектонском смислу симбол је револуционарних модернистичких схватања у међуратној градитељској пракси. Она је и симбол рационалности и једноставности.

– Музеј ће се простирати на 10.000 квадрата, а у близини ће бити и научноистраживачки центар и кампус за студенте и професоре из целог света. У оквиру плана детаљне регулације за Линијски парк, планирали смо да овај простор у власништву Републике Србије буде намењен култури и образовању. Предложићемо Влади Србије да овде буде Музеј Николе Тесле и уколико прихвате наш предлог расписаћемо међународни конкурс за уређење зграде. Тек када добијемо архитектонско решење знаћемо колико ће реконструкција коштати. Према мојој слободној процени, за тај посао биће потребно између 20 и 25 милиона евра – рекао је заменик градоначелника.

Здање „Слобода и светлост” подигло је Швајцарско друштво за електрификацију и саобраћај из Базела, а грађевински радови трајали су годину и по дана. Испорука струје Београдској општини почела је у јесен 1932. године.

– Да би се изградила ова централа, тадашње београдске власти подигле су кредит од три милиона долара и то је био један од највећих кредита тог доба. Градоначелник је био Милош Савчић, један од тројице градоначелника којима ћемо подићи споменик јер су задужили Београд. Уочи Другог светског рата Београд је имао 320.000 становника, који су се електричном енергијом снабдевали из ове термоцентрале. У бомбардовању 1941. године је оштећена, а када је после рата обновљена дуго је била главни снабдевач Београда електричном енергијом. Била је у функцији све до 1969. године када је изграђена нова топлана на мазут. Отада у ову зграду нико није улазио осим када су снимани „Отписани”, „Сабирни центар„ и још неки филмови. Тада је стао и вишедеценијски рад крана на Дунаву, који је свакодневно подизао угаљ са бродова који су пристизали крај дорћолске марине и преносио га до термоелектране. И кран је под заштитом и биће сачуван – рекао је Весић.

Он је истакао да од Музеја Николе Тесле може да се направи не само наш, већ светски бренд. 

– Музеј би могао да оживи приобалну зони иза стамбеног блока на доњем Дорћолу. У кварту се налази још неколико старих фабрика које се вреднују као богато индустријско наслеђе Београда. У једном таквом простору у Скендербеговој улици, у којој се некада налазила термоелектрана, налази се Музеј науке и технике – подсетио је Весић.