Трг Славија

Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.

Овај трг све до осамдесетих година 19. века био је баруштина где су Београђани ишли у лов на дивље патке. Када је Енглез Френсис Макензи, познат као послован човек, купио велики простор изнад данашњег трга и испарцелисао га ради продаје, почело је и његово формирање. Макензи је убрзо себи подигао кућу на Славији (на месту некадашњег биоскопа "Славија"), која је 1910. претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета.

Остале омање зграде на углу улице Краља Милана и Трга, у којима су се налазиле познате кафане "Три сељака" и "Рудничанин", срушене су пред Други светски рат и у току рата. Године 1962. подигнут је модеран хотел "Славија", који је доцније дограђен. Трг је једно време носио назив по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији Димитрију Туцовићу, чији је споменик постављен у центру трга.

Славија је један од главних градских оријентира, значајно саобраћајно чвориште, али и урбанистички недовршена целина, којој тек предстоји озбиљно уређивање.