петак, 16. април 2021.

Весић: Нећемо заборавити невине жртве бомбардовања Београда 1944. године

Пре 77 година, 16. и 17. априла, догодило се савезничко бомбардовање Београда у којем је погинуло и повређено више хиљада цивила, а причињена је велика материјална штета, објавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић на својој Фејсбук страници. 

– Наш град је бомбардован три пута у априлу, а два пута у мају 1944. године. Најтеже бомбардовање догодило се 16/17. априла 1944. године на православни Ускрс. Београд је бомбардовало око 600 савезничких бомбардера, за трећину више него у априлу 1941. године. Нацисти нису имали противваздушну одбрану за разлику од априла 1941. године када је Београд бранио Шести ловачки пук авијације Краљевине Југославије, који је оборио између 30 и 40 немачких авиона. Према немачким изворима у савезничком бомбардовању Београда 1944. године погинуло је око 1.600 цивила, 343 немачка и 96 италијанских војника. Југословенска Влада у избеглиштву, која се налазила у Лондону, тврдила је да је у Београду било око 3.000 цивилних жртава, а у Земуну око 1.200. На гробљима је званично сахрањено око 750 лица, мада нису сви погинули сахрањени на гробљу. Амбасада САД у Београду је после Другог светског рата број погинулих проценила на 2.271 лице – наводи се у објави.

Како је навео Весић, савезници су званично објавили да су њихови циљеви бомбардовања били железнички колосеци Београд – Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона „Рогожарски” и „Икарус”, „Данубијус”, „Змај”, „Телеоптик”, земунска железничка станица, аеродром, бродоградилиште и рафинерија на Чукарици. Оштећени су мостови на Сави и Дунаву. Погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонијеве пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (склониште у којем су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.

– Савезници су после рата тврдили да су за бомбардовање добили сагласност Врховног штаба Народноослободилачке војске, као и Југословенске владе у избеглиштву која се налазила у Лондону. Постоје докази да је бомбардовање немачких циљева у Београду тражила команда војске Драже Михајловића још 1942. и 1943. године. Наравно, нико од њих није тражио да се бомбардују цивилни циљеви већ само положаји нациста. Београд никада неће заборавити ово бомбардовање и невине жртве, наше суграђанке и суграђане – наводи се у објави Горана Весића.