Брига о здрављу

У 2011. години настављени су напори Града Београда да се унапреди здравствена заштита пресељених становника из насеља „Газела”.

Постоји континуитет месечних посета екипа здравствених радника из домова здравља у општинама Раковица, Младеновац, Земун, Барајево, Чукарица и Обреновац, чиме се постиже побољшање доступности здравствене заштите. Здравствени радници саветују становнике насеља како да остваре своје право на здравствену заштиту у здравственим установама, првенствено домовима здравља код свог изабраног лекара.

Епидемиолошким анкетама које су спровеле службе домова здравља, ради се на стварању прелиминарног увида у свеукупно здравствено стање ромске популације и најчешћу здравствену проблематику која је прати.

У домовима здравља су током првих шест месеци 2011. године сва деца обавила систематске прегледе потребне за упис у школу и припремни предшколски програм. Службе за здравствену заштиту деце организују специјалистичке прегледе, педијатријске, физијатријске, стоматолошке, логопедске тестове функције говора, лабораторијске анализе и остале прегледе за које се укаже потреба.

Педијатри домова здравља такође континуирано раде на комплетирању вакцинације сваког ромског детета. Приликом посета контролишу се вакцинални картони деце и спроводе вакцинације.

Сарадња са Канцеларијом Светске здравствене организације у Београду остварује се континуираном подршком и заједничким активностима. Током 2009. године урађено је истраживање о здравственом стању ромске популације у Србији у оквиру којег је посебно анализиран статус лица која живе у ромским насељима у Београду. Наставак истраживања се спроводи током 2011. године, са циљем да се подаци добијени од испитаника у насељима упореде са подацима из медицинске документације у домовима здравља.

Важан податак представља и чињеница да Секретаријат за здравство има свог представника у Саветодавном одбору за здравље и животну средину SWIFT пројекта (Sustainable Waist Initiative for Healthier Tomorrow – Иницијатива за одрживо управљање отпадом за здравије сутра), који је један од програма Светске здравствене организације. Успостављање центра за рециклажу и сортирање отпада – SWIFT центра, најважнија је планирана активност из овог пројекта. Он првенствено подразумева интеграцију садашњих неформалних рециклажних јединица у регионалне стратегије управљања отпадом тамо где за то постоје услови, унапређење ефикасности и стопе рециклаже, побољшање доступности здравствене заштите и приступа здравственим установама, коришћење здравствених услуга, проширивање знања о здравственим питањима и промоцију здравља. Град Београд је подржао отварање и почетак рада првог SWIFT центра на општини Звездара. После шест месеци рада током прве половине 2011. године, у првом рециклажном центру се бележи пораст економске активности. Месечно се прикупи преко 30 тона отпада, на тај начин се обезбеђује 75% зарада запослених, развија се сарадња са великим компанијама, удружењима привредника, планира се ширење чланства и отварање два нова центра током друге половине 2011. године на општинама Раковица и Чукарица. У Служби медицине рада Дома здравља „Звездара” обезбеђени су такође бесплатни систематски прегледи за све запослене у рециклажном центру, као и неопходна здравствена заштита за чланове њихових породица.

Потребно је истаћи да су активности у 2011. години наставиле усмерење претходних година, а то је информисање и учење о правима у систему здравствене заштите. Циљ је развијање здравог стила живота и избегавање ризика по здравље. Континуитет у раду на здравственој заштити чине редовне посете екипа здравствених радника насељима. Сврха оваквих обилазака је обезбеђивање средстава за куповину лекова и помоћних лековитих средстава које није могуће добити на рецепт, а представљају знатно оптерећење за скромне буџете становника насеља.

Добра решења сваког социјалног програма посебно стављају у фокус квалитет живота и доступност здравствених услуга сиромашнијим групама становништва. Управо је такав концепт узет као основа за спровођење програма здравствене заштите у новим заједницама пресељених становника.

У пет домова здравља, на општинама у којима су насеља расељених из насеља „Газела”, Секретаријат за здравство је спровео реорганизацију како би здравствени радници могли у континуитету да обилазе новооснована насеља. Екипе домова здравља по потреби директно спроводе здравствено збрињавање. У договореним терминима, једном месечно, у обилазак иде екипа састављена од лекара опште медицине, педијатра, патронажне сестре и ромског медијатора. Приликом ових посета лекари прегледају све оне пацијенте који сами не могу да дођу у дом здравља. Здравствене екипе такође пружају помоћ инвалидима у спровођењу неопходне процедуре за добијање ортопедских помагала.

У редовној размени информација, разговорима са расељеним становништвом и активностима у радионицама које се одржавају у заједничким просторијама у насељима, спроводе се програми за здравствено просвећивање свих чланова заједнице. Посебно тежиште стављено је на развој свести о репродуктивном здрављу жена, неопходности комплетне вакцинације деце, значају правилне исхране и хигијенских навика.

На пример, у ромском насељу Кијево Дом здравља „Раковица” спроводи редовне едукативне програме, а Дом здравља „Др Милутин Ивковић” на Палилули спроводи пројекат „Здравље за све”. Ови образовни програми и пружање здравствених услуга припадницима ромске популације укључују и донације средстава за одржавање хигијене.

У циљу унапређења хигијенских услова живљења и стварања одговарајућег окружења, као основног предуслова за унапређење здравља расељеног становништва екипа Завода за биоциде и медицинску екологију је у септембру 2011. одржала предавање о хигијени и обавила дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију у свим новоформираним насељима. За децу је одржано такмичење у прању руку и најбољи су добили награде, а завод је свим становницима насеља поделио средства за дезинфекцију и антибактеријске гелове, као и постере о одржавању хигијене у објектима, личне хигијене и хигијене руку.

Провера вакциналног статуса и ванредна вакцинација деце, здравствено-васпитна предавања, обиласци новорођенчади, породиља и одојчади по плану посета патронажне службе, хигијенско-епидемиолошки надзор, опредељивање за изабраног лекара у дому здравља, контрола сузбијања вашљивости са поделом шампона против ваши, као и упућивање деце на преглед код дерматолога чине део редовне заравствене контроле. У неколико наврата Апотекарска установа „Београд” донирала је препарате за третирање вашљивости и шуге, који су достављени предшколским установама „Раковица”, „Барајево”, „Младеновац”, „Земун”, „Чукарица”.

Један од података који пластично осликава какви су резултати процеса укључења пресељених Рома у програм здравствене заштите је и тај да је до краја 2010. године здравствену књижицу добило 76,4% становника нових насеља. У првој половини 2011. проценат је порастао у корист оних који имају здравствену књижицу и износи 93,62%. Од укупно 470 становника новоформираних насеља, здравствене књижице су обезбеђене за њих 440. Према Изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, лица ромске националности могу добити здравствену књижицу на основу две изјаве: личне изјаве да је лице ромске националности и личне изјаве о месту привременог боравка.