Године распада 1988-2000.

 

Пошто је за озбиљно писање најновије историје Београда још увек прерано, дајемо Вам преглед свима познатих масовних догађаја који су обележили време аутократије Слободана Милошевића.

2. март 1988. Скупштина СФРЈ - Први велики митинг у Београду
Слободан Милошевић се обратио окупљеним студентима, грађанима са Косова и Метохије и радницима: "Ускоро ће бити објављена сва имена и желим да вам кажем да ће они који су се послужили људима да манипулишу, ради остварења политичких циљева против Југославије, бити кажњени и бити ухапшени." Из масе се чуло "Ухапсите Власија!", а Слободан Милошевић је на то узвратио: "Не чујем добро, али ухапсићу".
(према извештају ТВ Београд било око 300.000 људи, а према "осталим" медијима између 30.000 и 50.000)

18. новембар 1988. Ушће - Државни митинг устоличења Слободана Милошевића
Председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић обраћајући се грађанима који су доведени фабричким аутобусима на Ушће рекао: "Битку за Косово ми ћемо добити без обзира на препреке које нам се постављају у земљи и ван ње. Победићемо, дакле, без обзира што се и данас удружују наши непријатељи ван земље са онима у земљи. А да битку за слободу овај народ добија, знају и турски и немачки освајачи."
(према извештају ТВ Београд било око милион људи, по осталим медијима неколико стотина хиљада)

9. март 1991. Трг републике - Први велики опозициони митинг
Због тога што ТВ Београд није желела да објави деманти СПО, Вук Драшковић је заказао митинг српске опозиције на Тргу републике, а главни захтев је била оставка директора и четири уредника државне телевизије. Са терасе Народног позоришта окупљеним грађанима су се обратили лидери опозиције, а милиција на коњима покушала је да растера демонстранте. Касније је интервенисала воденим топовима, тукла демонстранте, а било је и мртвих: Бранислав Милиновић (демонстрант) и Недељко Косовић (полицајац). На улицама главног града појавили су се и тенкови. Забрањен је рад Б92 и НТВ Студио Б. Слободан Милошевић у изјави на ТВ Београд демонстранте назвао "снагама хаоса и безумља".
(према извештају ТВ Београд било неколико хиљада људи "хулигана", а по независним медијима преко 50.000)

10-11. март 1991. Теразијска чесма - Први студентски протест
Као одговор на тенкове у центру Београда, из Студентског града кренули су студенти. На Бранковом мосту их је сачекала полиција, бацила сузавац и неколико њих претукла. Зоран Ђинђић преговарао са полицијом која је групу од 5.000 студената пустила да се придружи демонстрантима-студентима код Теразијске чесме. Демонстранти имали 8 захтева, а између осталог оставку Душана Митевића, директора РТБ и четворо уредника ТВ Београд, оставку министра полиције Радмила Богдановића и омогућавање рада Радија Б92 и НТВ Студио Б.
(државни медији говорили о групици, а према извештају НТВ Студио Б било око 20.000 људи)

11. март 1991. Ушће - Први контрамитинг
У организацији СПС на Ушћу одржан митинг "За одбрану Републике, за уставност, слободу и демократију." Уз козарачко коло и повике "Слобо, слободо", "Убице, фашисти", "Не дамо Косово", "Усташе, усташе", "Судите Вуку". На митингу су говорили Душан Матковић, Петар Шкундрић, академик Михајло Марковић, Живорад Игић и Радоман Божовић. Матковић је рекао да су студенти на Теразијама хулигани и позвао присутне да крену са Ушћа и обрачунају се са њима.
(ТВ Београд и Политика јавили да је било 150.000 људи, независни медији говорили о тридесетак хиљада)

15. јун - 10. јул 1992. Студентски протест
Због ступања на снагу санкција међународне заједнице од 30. маја, студенти затражили оставку Слободана Милошевића, председника Србије. Подршку добили од студената Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Приштине. Делегација студената и професора разговарала са Милошевићем који је рекао да он има подршку радника, сељака и грађана, те да не жели да поднесе оставку. Један од студената после разговора рекао да "председника ни атомска бомба неће отерати". Председник није поднео оставку а све се завршило оставком ректора Рајка Врачара.

28. јун - 5. јул 1992. испред Савезне скупштине - Видовдански сабор
Оставку Слободана Милошевића затражила опозиција организована у ДЕПОС, али и престолонаследник Александар Карађорђевић који је први пут дошао у Србију. Првог дана говорили Патријарх Павле, престолонаследник Александар Карађођевић и сви лидери опозиционих странака удружених у ДЕПОС.
(по извештају РТС-а првог дана присуствовало је неколико десетина хиљада "случајних пролазника", по извештају Студија Б 700.000, а по извештају страних агенција од 200 до 500 хиљада)

Јул 1993. Савезна скупштина - Хапшење Драшковића
Пошто је посланик СРС Бранислав Вакић у Скупштини Југославије нокаутирао посланика СПО Михајла Марковића, избиле су демонстрације. Тим поводом 2. јула ухапшени су Вук и Даница Драшковић. После интервенције разних хуманитарних организација, доласка госпође Данијел Митеран, демонстрација на Тргу Републике и писма које је Драшковић написао Милошевићу, председник Србије је аболирао брачни пар Драшковић.

Новембар 1996 - фебруар 1997. широм Србије - Грађански и студентски протести
После крађе на локалним изборима, колација Заједно организовала је свакодневне протесте грађана у већим градовима Србије. Упоредо са грађанским отпочели су и протести студената. Пиштаљке и шетња биле су карактеристика протеста, али и кордони милиције - доведене из унутрашњости. У једном "пробијању кордона" учествовала и СПЦ и патријарх Павле. Резултати избора (одн. победа опозиције на локалном нивоу) признати после доласка Фелипеа Гонзалеса и Милошевићевог "lex specialis-a".
(Протест је трајао три месеца)

24. децембар 1996. Теразије - Контрамитинг
СПС је организовао контрамитинг на коме је говорио и Слободан Милошевић. На скандирање "Слобо ми те волимо" председник је узвратио "Волим и ја вас". Пре, за време и после митинга било је неколико ескцесних ситуација између присталица коалиције Заједно и присталица Слободана Милошевића. Завршило се погибијом једног присталице коалиције Заједно и тешким рањавањем другог, као и са више десетина повређених на обе стране. Србија је тог дана била на ивици грађанског рата.
(према извештају РТС било пола милиона људи, а према независним медијима само 40.000)

2. и 3. фебруар 1997. Бранков мост - Пребијање грађана
Због спречавања шетњи Коалиција је своје присталице позвала да из различитих праваца дођу на Трг републике. Шетњу са Новог Београда предводио је лидер СПО Вук Драшковић. Та колона била је, око 20 сати, блокирана кордоном на почетку новобеоградске стране моста. Остатак демонстраната који је несметано стигао на Трг из других делова града кренуо је кроз Бранкову улицу како би се придружио Новобеограђанима. Међутим и ту колону коју су предводили председници ДС и ГСС Зоран Ђинђић и Весна Пешић, дочекао је кордон на почетку Бранковог моста. После скоро три сата блокаде, полиција је деловала истовремено на обе стране моста. Напад на демонстранте почео је употребом водених топова који су дошли Поп Лукином улицом. Многи грађани били су поливени водом, иако је те вечери у Београду било десет степени испод нуле. У општој паници која је настала повређено је више грађана, а пендреком је више пута ударена и Весна Пешић. Полиција је, у јурњави за демонстрантима, зашла и по дорћолским улицама, тако да је по сведочењу очевидаца, један број грађана претучен и у Француској улици. Биланс интервенције је неколико десетина повређених, међу којима и неколико полицајаца, као и неколико приведених демонстраната.

24. март - 09. јун 1999. НАТО бомбардовање
Режим Слободана Милошевића је чак и најтрагичније тренутке у новијој историји српског народа користио за безочну партијску пропаганду и обрачунавање са неистомишљеницима. Окупљање великог броја Београђана на антиратним концертима на Тргу републике за кратко време претворено је у јефтин пропагандни трик за камере РТС-а, јер је број посетилаца нагло опао. На Ускрс је, испред свог стана, убијен новинар Славко Ћурувија, као резултат незапамћене режимске медијске и полицијске хајке вођене против свих политичких опонената. Иако су све медијске куће евакуисане из мирнодопских просторија, трећа смена радника РТС-а је очигледно намерно остављена у згради у Абердаревој улици, како би њихова трагедија послужила у пропагандне сврхе.

19. август 1999. испред Савезне скупштине - Митинг опозиције на Преображење
На првом великом скупу опозиције у Београду после рата дошло је очигледног размимоилажења између лидера два опозициона блока - Вука Драшковића и Зорана Ђинђића, које се манифестовало чак и тучом обезбеђења на бини.

Септембар 1999 - Протести Савеза за промене
Након 50 митинга широм Србије, од 21. септембра Савез за промене и Савез демократских партија започели су у петнаестак градова свакодневне протесте против режима Слободана Милошевића. У Београду су, као и у време протеста 1996/97. године организоване протестне шетње.
29. септембра са Трге републике кренуло је према Дедињу, према разним проценама, између 30 и 80 хиљада грађана. На углу Немањине улице демонстранте је сачекао четвороструки кордон полиције иза којег су се налазили водени топови и оклопна возила. Након разговора са припадницима МУП-а, лидери СЗП позвали су грађане да седну на асфалт. Полицајци су почели да туку демонстранте и потискују их низ Немањину улицу. Грађани су почели су да беже назад ка раскрсници Лондон и према Железничкој станици. Биланс полицијске интервенције био је шездесетак повређених демонстраната и пет полицајаца.

И сутрадан, 30. септембра, полиција је интервенисала против мирних демонстрација. На Бранковом мосту, с новобеоградске стране кордон полиције сачекао је више од 40 хиљада демонстраната у шетњи према Палати федерације, и брутално интервенисао, пре него што су присталице СЗП успеле да се повуку. Батине су добили и лидери СЗП, разбијена је камера Студија Б, а двадесетак људи је повређено. Полиција је поново тукла људе који су остали да леже на земљи, а након интервенције на мосту упали су у околне кафане и претукли госте који су тамо седели.

5. октобар 2000. испред Савезне скупштине
На следећој страни...