субота, 8. август 2020.
Градоначелник Радојичић за „Политику”: Деца у Србији нису оболевала од тешких облика короне
Код деце је упола мањи ризик да оболе од ковида-19 у односу на старију популацију. Статистика показује да се тешка форма вируса корона код малишана, на срећу, не испољава у високом проценту, па је тако међу онима који су због ковида морали на болничко лечење било свега два одсто деце. Ове податке у разговору за „Политику” открива професор др Зоран Радојичић, градоначелник Београда и хирург Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, који напомиње да је једна од највећих непознаница од почетка пандемије била управо та – како ће деца реаговати на вирус корона. Он наглашава да посебно малишани испод 10 година нису рањиви као одрасли, али да научници и лекари клиничари још немају одговор на питање због чега се то дешава.
– То је у супротности са чињеницом да деца обично јесу подложна респираторним вирусима. Пулмолози кажу да у њиховој области скоро сви вируси више погађају децу него одрасле, па је ово необична ситуација. Првобитни подаци из Азије и Европе дали су наду да су деца скоро имуна на нови вирус. Нови подаци кажу да није 90, већ је 50 одсто деце у мањем ризику да оболи од овог вируса – каже др Радојичић.
Како наводи, оно што се сада зна је то да деца немају неку магичну заштиту, као што се чинило у почетку, али да исто тако није исправно рећи да су подједнако угрожена као одрасли, јер је дефинитивно код њих мања шанса да се развију симптоми, а и када се развију, те форме су блаже и брже реагују на доступну терапију коју добијају.
– Да ли одговор на питање – зашто деца мање оболевају, лежи у биологији или понашању због кога долазе мање у контакт са вирусом, не знамо. Постоји пет теорија које покушавају да дају одговор. Наука иде од тога да деца имају мање такозваних АЦЕ 2 рецептора за које се овај вирус везује, ту је дискусија о имуном систему и прехладама код деце, постоје и теорије које наглашавају друштвене и развојне аспекте. Ипак, јасну слику још немамо – истиче Радојичић.
Од 6. марта, од када је корона регистрована у Србији, 298 деце лечено је на педијатрији КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, који је од почетка епидемије постао „ковид центар”. Клиника у Тиршовој збринула је око 30 малишана позитивних на корону, док се тренутно троје деце лечи у тој установи. У КБЦ „Др Драгиша Мишовић” хоспитализовано је седморо малишана са тежом формом болести. Др Радојичић каже да постоји и неколико случајева ковид позитивних пацијената на Институту за мајку и дете. До сада су четири малишана, која су била на механичкој вентилацији, прележали корону. Њихово стање је захтевало да буду на интензивном лечењу и нези, али успешно су се опоравили. На срећу, у Србији није забележен екстремно тежак облик болести који је био описан у Америци, где је код деце дошло до системског попуштања органа са фаталним исходом.
– Један мој колега је рекао да ковид осветљава стање које имамо у организму и да су неки људи тек када су добили корону, сазнали од чега све још пропратно болују. Јасно ми је да су родитељи уплашени, што је нормално и природно. Али, морају да имају на уму да је наша дечја медицина на високом нивоу, да имамо сјајне лекаре и сестре, и да су њихова деца, уколико то затреба, у сигурним рукама. Овај други пик нас је научио да управо када почне да пада броја заражених, не сме да попусти наша позорност. Већина лечене деце је из Београда. Међутим, многи немају симптоме или су они јако благи, попут прехлада које су код деце веома честе. Сјајна вест је да се број прегледа и позитивних случајева смањује – додаје др Радојичић.
Будући да се ближи 1. септембар и полазак деце у школу, многи се питају да ли ће епидемија короне до тада уминути, како ће се настава одвијати и који ће од предложених модела бити усвојен? Радојичић напомиње да се епидемија смирује и да је то предуслов да би се уопште могло размишљати о повратку деце у школе.
– Одговор о повратку деце у школе не може да буде ни да ни не. С једне стране, велики је губитак за друштво, породицу и свако дете да тако дуго буду изван учионица. С друге стране, анализирамо ситуацију, јер су, на пример, у Немачкој деца ове недеље кренула у школу. То искуство ће бити значајно за нас. Важно је да родитељи знају да ћемо узети све то у обзир и донети одлуку која је најбоља за децу. Око 16.500 малих Београђана креће у школу у септембру, у основним школама већ имамо око 127.000 ђака, а у средњим око 60.000. Укупно је близу 200.000 деце у школском систему главног града, а то значи да имамо 200.000 разлога да донесемо добро извагану, одговорну одлуку – појашњава градоначелник Београда.
Београд као највећа локална самоуправа, додаје он, подржаће и потрудити се да све препоруке Кризног штаба и Министарства просвете буду спроведене у дело, како би повратак у школе био безбедан.