уторак, 26. јануар 2021.

Представљена књига „Немањићи” Луке Мичете

Књига „Немањићи”, аутора Луке Мичете, представљена је данас у Старом двору. У књизи је обрађена српска средњoвековна историографија, а повод је завршетак Храма Светог Саве и откривање споменика овом великом владару.

Заменик градоначелника Горан Весић рекао је да ће једног дана, када се буде писала историја Србије, овај период бити означен, између осталог, као време када се Србија вратила историјском сећању, када је почела да негује културу сећања и поштује своју историју. 

– Немањићи су неизбрисив део, веома важан сегмент наше историје и династија која заслужује нашу посебну пажњу. Немањићи су владали Србијом више од два века, дали су 11 владара и за време њихове власти Србија је напредовала, постала модерна држава у тадашњем времену и по мерилима тадашњег доба. Наравно, Немањићи нису наша једина средњовековна династија и никада ми није било јасно зашто ми као народ „не комуницирамо” са средњим веком. Невероватно је да немамо ниједног средњовековног владара на нашој новчаници. Понашали смо се као да је наша историја почела 1804. године, која јесте важна и славна, али није једино што имамо од своје историје – истакао је Весић.

Ово време када се окрећемо средњовековној историји јесте време када учимо да је култура сећања важан део културе сваког народа, навео је Весић и додао да је срећан и поносан што ћемо сутра добити споменик Стефану Немањи.

– Стефан Немања је родоначелник наше најзначајније средњовековне династије и управо његови синови Растко – Свети Сава и Стефан довршили су дело које је он започео. Стефан је направио модерну државу, чије је оличење краљевска круна коју је добио, а Растко се изборио за аутокефалност српске цркве. То су нам оставили заувек. Остали њихови потомци наставили су да шире државу и јачају је. Нажалост, наш средњи век је грубо прекинут у 15. веку и можда је то и разлог што неке генерације у 19. веку нису толико обраћале пажњу на средњи век, јер је 19. век створио неке нове хероје који су се борили за ослобођење. Чињеница је да наша држава до завршетка Првог светског рата није била богата, била је сиромашна, сељачка држава. Тако је наш најзначајнији споменик, до споменика који сутра откривамо, кнезу Михаилу, који је подигнут личним средствима кнеза Милана, а што је била уштеђевина Милоша и Михаила – појаснио је Весић.

Како је рекао, после Првог светског рата ушли смо у државу где је историја постала део компромиса и није било пожељно истицати само наше владаре зато што су морали да се праве компромиси са другим народима. 

– Према првом пројекту на Мосту братства и јединства, пре рата се звао Мост краља Александра, требало је да стоје четири статуе, Стефану Немањи, цару Душану, краљу Твртку и краљу Звонимиру. Јавност се побунила и одустало се од те идеје. То је била прилика да Стефан Немања добије споменик у Београду, али опет у компромису са неким другим народима, владарима, који нису толико значајни као Стефан Немања – казао је Весић.

Како је истакао, требало је да сачекамо да прође четвртина 21. века да бисмо коначно добили споменик Стефану Немањи и почели да пишемо о Немањићима, да о њима издајемо књиге, да учимо на њиховом примеру и чувамо нашу светлу и славну историју. 

– Због тога је ова књига значајан допринос. Једног дана када се буде говорило о тој обнови културе сећања, оно што је Лука Мичета урадио последњих година, укључујући и ову књигу, сасвим сигурно ће се оцењивати као велики допринос. Посебно је значајно сада када нове генерације живе у потпуно другом добу, када се мало чита, те је ово последњи тренутак да млађе генерације сазнају ко су били Немањићи. Зато и родослов Немањића, који се налази у постаменту споменика Стефану Немањи, значиће много више за образовање младих генерација, јер тешко да су то могли негде да виде. То се не дешава само код нас, већ и свуда у свету – нагласио је Весић.

Заменик градоначелника је најавио да ће Београд добити споменик још једном Немањићу, краљу Драгутину, који је значајан зато што је Београд под његовом влашћу први пут постао део Србије. 

– Ове године споменик добија и деспот Стефан Лазаревић за чије власти је Београд постао главни град Србије први пут у својој историји – рекао је Весић и додао да се тако одговорни народи односе према својим владарима.

Он је захвалио Луки Мичети и свима који су учетвовали у издавању ове књиге, као и Дому омладине, суиздавачу књиге. 

– Град ће наставити да помаже овакве и сличне пројекте. Важно је да држава препозна њихову вредност и стане уз њих, јер је то права вредност – закључио је Весић.

Аутор књиге Лука Мичета је истакао да је повод за књигу била најава завршетка Храма Светог Саве и откривање споменика Стефану Немањи на Савском тргу.  

– Живот је најстабилнији на три ослонца – када имамо цркву, споменик и књигу – истакао је Мичета и захвалио заменику градоначелнику Горану Весићу на промоцији ове, као и претходних књига које обрађују српске средњовековне владаре.  

Он је подсетио да је српска средњовековна историографија обрађена до танчина и да су наши историчари одговорили на све дилеме из тог периода. 

– Захваљујем великим нашим историчарима с којима сам имао част да сарађујем и који су ме подржали, попут Мирјане Живојиновић, Јованке Калић, Тамаре Огњевић, Љубомира Максимовића, Синише Мишића, Радивоја Радића, Марка Шујице, Оливера Томића, Срђана Пириватрића, Александра Узелца и Марка Алексића – навео је Мичета. 

Археолог и историчар Марко Алексић рекао је да се ради о храбром подухвату и, пре свега, капиталном делу у садржајном и издавачком смислу. 

– Импресиониран сам самопоуздањем и храброшћу са којом се аутор упустио у овај велики задатак. У овом делу осећа се како аутор успева да одвоји битно од небитног, те да у огромној епохи дугој 200 година одабере оно што је важно са општег и кључног становишта. Читаоцу се пружа прилика да проникне у дубљи смисао свих историјских чињеница и у томе је аутор Лука Мичета ненадмашан, јер читалац стиче поверење у њега – нагласио је Алексић.

Новинарка Сања Лубардић Анђелковић је нагласила да Луку Мичету знамо као врсног новинара који је сачувао професионалну и личну част и „радио много више за друштво него за себе тиме што се определио за популарну историографију”. 

Она је навела да ће увек дати медијски простор у емисијама које уређује свему што Мичета буде радио јер, како је нагласила, важно је да се Срби и Београђани окрену највреднијем што имамо. Подсетила је да смо деценијама уназад имали скоро потпуно игнорисање Немањића, што је почело да се мења.