субота, 15. август 2020.

Весић: Почетак постављања споменика Стефану Немањи историјски дан за Београд и Србију

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас почетку радова на постављању споменика Стефану Немањи на Савском тргу. Он је том приликом поручио да је данас историјски дан за Београд и Србију, јер је Стефан Немања родоначелник наше најважније средњовековне династије и један од најзначајнијих српских владара који је осам векова „чекао” да добије споменик у престоници.

Догађају су присуствовали председник Скупштине града Никола Никодијевић, главни урбаниста Марко Стојчић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, као и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић.

Весић је подсетио да је Стефан Немања био, заједно са својим сином Растком, један од утемељивача Српске православне цркве.

– Све то је доказ да српска државност, са одређеним прекидима, траје безмало осам стотина година. Срби су стари европски народ, са сопственом културом и традицијом. Срамота је што за све ово време нисмо подигли споменик Стефану Немањи, али сада ту неправду исправљамо. Захвалан сам председнику Вучићу који је, за разлику од својих претходника, одлучио да предложи да се подигне споменик Стефану Немањи. Вучић је од 2012. године урадио много тога што је добро за Србију, али ће подизање овог споменика имати највећу симболику. Та симболика показује да Србија поштује своју историју. Ипак, ми смо народ који не комуницира много са својом средњовековном историјом и, примера ради, немамо ниједног средњовековног владара на новчаници. Као народ, понекад се понашамо као да је наша историја почела 1804. године, што је датум који означава почетак модерне српске историје – рекао је Весић.

Према његовим речима, не би требало заборавити да је Скупштина града донела и одлуку да се на углу Дринчићеве и Булевара деспота Стефана, прекопута Урбанистичког завода, подигне споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који је Београд прогласио за српску престоницу.

– Подизање споменика Стефану Немањи није само наш дуг већ и почетак другачијег размишљања Срба о својој историји. Србија се више ником не извињава, Србија поштује друге, али највише поштује себе. Споменик Стефану Немањи ће се налазити на, у будућности, највећем тргу у Београду. Трг ће заузимати површину од 32.000 квадрата, од чега ће 20.000 бити пешачка зона. Колико је велика површина пешачке зоне говори податак да све пешачке зоне, које су у претходних пет-шест година урађене у граду, заузимају мање-више исту површину као на Савском тргу. Нови изглед Савског трга красиће и скоро 300 нових стабала, од којих су нека већ посађена – указао је Весић.

Он је додао да је урађена фасада на згради старе Железничке станице, као и да је кров такође сређен.

– Када Влада буде донела одлуку о намени, знаћемо који ће се музеј ту налазити. Највероватније да ће то бити Музеј Николе Тесле, који ће бити један од наших највећих музеја. Саобраћај ће убудуће ићи ободима трга, а може да се види да је саобраћај из Карађорђеве ка Немањиној већ пуштен. Чекамо да се заврше радови на црпној станици, што је један од предуслова да после окончања свих радова ово постане прави урбани градски простор. Овај део града буквално није личио ни на шта и сви који критикују уређење нека се сете како је ово изгледало пре радова. Одлика великих градова је да имају више централних тргова и „више центара” – рекао је Весић.

Заменик градоначелника је истакао да је данашњи дан значајан јер постављањем споменика Стефану Немањи указујемо на осам векова дугу државност Србије.

– Прошло је више од 800 година од када је издат први српски устав, што је доказ о исто толико дугој уставности Србије. Споменик је и доказ да ћемо овде остати вековима и да смо поносни на своју земљу. Укупна висина споменика износиће 28 метара, од чега ће пет метара бити под земљом. Већ су постављени шипови дубине 15 метара, а споменик ће бити посебно осветљен и доминираће овим простором. Посебно сам захвалан руском вајару Александру Рукавишњикову, који је тренутно један од 10 најзначајнијих вајара у Европи. Београд жели да има дела домаћих, али и страних вајара. Споменике Бориславу Пекићу и Милутину Миланковићу радио је Зоран Ивановић, а имамо и скулптуру британског вајара Ричарда Дикона на пасарели између Калемегдана и обале Саве. Рукавишњиков је победио на међународном конкурсу, који је био отвореног типа, на који су се пријавили уметници из Кине, Француске, Италије, али и из земаља бивше Југославије. Тако је и 1882. године на међународном конкурсу за израду споменика Кнезу Михаилу победио Италијан Енрико Паци. Међународни конкурс је био део процедуре за реконструкцију Савског трга и решење је дело екипе архитеката из Мадрида. Поносни смо на то, као и на чињеницу да још један простор у центру града, у близини Хиландарске и Милана Кашанина, уређује словеначки архитекта, док је парк Ушће радио Данац Јан Гел – додао је Весић.

Он је напоменуо да се Град Београд труди да, кад год је то могуће, доведе најбоља светска имена.

– Београд је метропола која ће, примера ради, имати трг који пројектују шпанске архитекте, а на којем ће се налазити споменик српском владару који је урадио уметник из Русије. Хвала Олегу Лашкареву, шефу тима радника који су стигли из Русије. Да подсетим да је требало да споменик буде допремљен у Београд још крајем марта, али је због пандемије дошло до одлагања. Чекали смо и руску државу да дозволи долазак њихових мајстора, који нису „обични” мајстори, већ једни од најбољих на свету када је у питању рад на оваквим скулптурама. Ипак, дочекали смо и данашњи дан, од којег ће већи бити само онај када председник Вучић буде открио споменик. Он је заслужио ту част пошто се споменик подиже на његову иницијативу – поручио је Весић.

Весић је додао да након монтирања споменика следи патинирање и осветљење најбољом декоративном расветом и тек онда ће споменик бити у потпуности завршен.

– По плану је да се трг и споменик заврше у наредна три месеца, односно до средине новембра. Споменик ће бити постављен за два месеца, а затим следи процес патинирања. Посао је озбиљан и иза споменика се гради канализациона црпна станица, највећа у Београду, дубока 12 метара. Близу ње, поред болнице, постоји стара канализациона црпна станица која је грађена између два светска рата, али није у функцији. Због тога градимо нову која ће преузети функцију старе, а стара ће служити као резервна. Да бисмо пустили трамвајски саобраћај из Савске улице, потребно је да се стара црпна станица спусти за око метар висине и зато је важно да се прво стави у функцију нова станица – објаснио је заменик градоначелника.

Како каже, овај подухват је комплексан и због изградње линије метроа, те свуда морају да буду ослобођени коридори за метро.

– Овде ће пролазити прва линија метроа, а друга линија ће ићи испод саме станице у Немањиној улици. Због ситуације са ванредним стањем радови су текли одређеном брзином, али није било лако организовати све то. Очекујемо да до средине новембра буде постављен споменик. Пуштен је саобраћај из Карађорђеве у Немањину, завршили смо плато и повукли ограде како би грађани могли да га користе и да не обилазе трг – рекао је Весић.

Он се осврнуо и на различита мишљења поводом изгледа трга, те је рекао да када су уметничка дела у питању, мишљења су увек подељена.

– Различитих мишљења је било и око Ајфелове куле и Кипа слободе, па и око споменика Кнезу Михаилу, када је део јавности говорио да нема капу и да би, као такав, требало да буде склоњен. Добра уметничка дела увек изазивају различита мишљења и критике, а лоша нико ни не запази. Међународни конкурс је одржан и на њега су позвана два вајара из Русије, затим по један из Француске, Италије и Словеније. То су вајари који спадају у сам европски врх, које смо директно позвали и гарантовали директан откуп њихових радова да би учествовали на конкурсу. Такође је био отворен конкурс за домаће вајаре и сви су имали шансу да учествују. Зоран Ивановић је ушао у ужи круг, али његов рад није оцењен као најбољи. Као и увек и овог пута жири је изабрала Скупштина Града Београда – прецизирао је Весић.

Весић каже да може да разуме различита мишљења о самом изгледу споменика, али не и напад на идеју да се подигне споменик великом жупану Стефану Немањи.

– То је мени невероватно, јер испада да Срби једини немају право да подигну споменик оснивачу своје средњовековне државе и најзначајније династије. Вајар, који је радио овај споменик, није радио споменике Владимиру Путину, како се говорило, већ је радио врло значајне споменике. Његова дела у Москви нису дела које се односе само на историју већ и на књижевност – радио је Шолохова, Достојевског, Толстоја и Тјудора. Они који упућују негативне критике, никада се не буне када Албанци уништавају Високе Дечане из 1335. године, што се дешава ових дана, чак и кад на Новом Брду нашу цркву прогласе католичком катедралом, што никада није била – то их не интересује. Стога, одлука је донета, а споменик Стефану Немањи ће бити овде и сигуран сам да ће се већини грађана Србије свидети, а по реакцијама грађана видећемо да ли је жири био у праву. Такве приче и критике су биле везане и за пасарелу на Калемегдану, а сада су тамо нон-стоп грађани, јер је њима корисна. Говорили су да сам направио пасарелу која не води никуда, али, колико се може закључити, грађани мисле да некуда води. Сматрам да ће и ово место бити јако посећено, поготово када се и зграда старе Железничке станице стави у функцију и када се среди фасада на згради „Поште”. Када будемо уредили фасаду зграде „Поште”, која је својевремено била једна од најлепших у граду, исправићемо неправду која се десила у послератним годинама када су је „ољуштили”. Главни урбаниста инсистира на уређењу те фасаде. Уверен сам да ће се споменик Стефану Немањи свидети већини грађана Србије и надам се да неће бити политичких напада у вези са спомеником. Ваљда се сви слажу са чињеницом да Београд треба да има споменик Стефану Немањи – закључио је Весић.

Олег Лашкарев, шеф тима радника који су допутовали из Русије, рекао је да им је велика част што су учествовали на конкурсу и још већа што је победило решење Александра Рукавишњикова, јер за њега је то врло значај тренутак у животу.

– Не дешева се често да вајар направи симболичан и врло значајан споменик, како у иностранству тако и у својој земљи. Зато је Рукавишњиков уложио искуство, креативност и све своје способности како би изградио овај прелепи споменик. Споменик је комплетно урађен и монтиран у Москви да би мајстор вајар могао да га оцени, а онда је подељен на делове ради лакшег транспорта до Србије. Захвални смо и задовољни подршком заменика градоначелника Горана Весића који нам помаже, пре свега, у организацији и монтирању споменика. Монтажа ће се завршити на време и све ће бити готово за три месеца – најавио је Лашкарев.