петак, 27. јануар 2023.

Положени венци на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту

Заменик председника Скупштине града Игор Јовановић и саветник за чување културноисторијске баштине и неговање традиције Града Београда Ратко Дмитровић положили су данас венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, обраћајући се присутнима и као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, подсетио је да се данас обележава 78 година од ослобођења јеврејских заточеника из Аушвица.

– На данашњи дан јеврејском народу враћена је силом одузета слобода, нада и право на живот. Данас се сећамо и главе спуштамо у почаст свим жртвама Другог светског рата, Јеврејима, Ромима, али и Србима и свима онима које је нацистичка рука повела путевима насиља, ужаса и страдања само зато што су припадали другој нацији, вери, имали другачију боју коже и говорили другачијим језиком. Брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји, јер је тешко схватити да је више од шест милиона недужних људи изгубило живот само зато што су били друге вере и нације. Зато са овог, страдалног места, поручујемо да заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење – истакао је министар Селаковић.

Венац су положили министар спољних послова Ивица Дачић и председник Скупштине Србије Владимир Орлић. Церемонији одавања почасти присуствовали су грађани који су преживели Холокауст, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Скупштине и Владе Србије, јеврејске и ромске заједнице у Србији, амбасадори и војни изасланици, представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и други.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а обележава се сваког 27. јануара у спомен на дан када је крајем Другог светског рата 1945. године совјетска Црвена армија ослободила Аушвиц–Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц, Генерална скупштина УН-а руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутном опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.