Позориште на Теразијама

Трг Николе Пашића 3, тел. 330-2650
www.pozoristeterazije.com

В.д. директора: Радослав Раде Марјановић

Основано је 22. децембра 1949. године, а оснивач је Скупштина града Београда. Ово позориште је једино музичко позориште у региону и једна од најзначајнијих културних институција у нашој земљи. Дан Позоришта на Теразијама је 23. децембар.

Током свог вишедеценијског постојања, неколико пута је мењало име: основано као Хумористичко позориште, већ 1954. мења име и до 1959. године зове се Београдска комедија. Спајањем са Београдским драмским позориштем, у јесен 1959. године постаје Савремено позориште, с тим да се представе играју на обе сцене: сцени на Црвеном крсту и сцени на Теразијама. Међутим, са новом сезоном 1975/76. поново постаје самостално и то под садашњим именом – Позориште на Теразијама.

Од 1991. до 2005. године, због вишегодишње реконструкције своје матичне зграде, представе је изводило на сцени „Театар Т“ у Булевару краља Александра 77а. Данас је сцена на Теразијама, у техничком и технолошком смислу, најмодерније опремљен позоришни простор у земљи. Свој нови живот у сезони 2005/06, на својој новој-старој сцени, Позориште на Теразијама започело је музичком ревијом „Светлости позорнице“, као и премијером бродвејског мјузикла „A Сhorus line“.

Репертоар Позоришта на Теразијама чине мјузикли, комедије, музичке комедије, музичке ревије, водвиљи, сатире, кабаретски програми и слично. Крајем 2007. године изведена је 252. премијера. Просечна месечна посета је око 7.000 гледалаца. Позориште има четири уметничка ансамбла: драмски, балетски, хорски и оркестарски.

Позориште на Теразијама је непрекидно свој драмски, оркестарски, балетски и хорски ансамбл обогаћивало новим, првенствено младим, талентованим и школованим уметницима. То му је увек доносило доминантну ноту уметничке свежине коју је публика умела непогрешиво да препозна. Временом је овај театар, на почетку своје делатности позициониран као позориште претежно популарног и комедиографског жанра, са сваком сезоном постајало, не само репертоарски амбициозније, већ и од наше културне јавности све више вредновано као позоришна установа високог потенцијала и релевантних уметничких достигнућа.

У Позоришту на Теразијама играла су се дела најзначајнијих светских и домаћих писаца и композитора: „Оклахома“, „Пољуби ме, Кејт“, „Виолиниста на крову“, „Три мускетара“, „Човек од Ла Манче“, „Приче из западног кварта“, „Јалта, Јалта“, „Пут око света“, „Прича о коњу“, „Неки то воле вруће“, „Мој дечко“, „Бриљантин“, „Лутка са насловне стране“, „Јубилеј“, „Др“... У Позоришту су режирали: М. Фотез, С. Јовановић, М. Маричић, М. Дедић, Ј. Путник, П. Динуловић, М. Беловић, Ж. Орешковић, Д. Мијач, А. Ђорђевић, Ј. Марковић, М. Вукобратовић, М. Караџић и други.

С циљем усавршавања извођачких способности ансамбала, а у недостатку школе за мјузикл, Позориште је угостило неколико светски познатих и реномираних кореографа: Чета Вокера, Микелеа Мероле, Џоа Алегада... Последњих година, на овој сцени постављене су представе које су за кратко време постале позоришни хитови: „Цигани лете у небо“, „Чикаго“, „Кабаре“... Упоредо са овим жанровским опредељењем, Позориште развија још један репертоарски правац – балетске представе. Тако су на овој сцени постављене две балетске представе: „La capinera“ са Ашхен Атаљанц, у режији и по кореографији Микелеа Мероле, и „Земља“, аутора Џоа Алегада.