ЈЕДНО ОД НАЈУТИЦАЈНИЈИХ ДЕЛА СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПОНОВО НА СЦЕНИ: Толстојев „Рат и мир" премијерно Народном позоришту
Представа „Рат и мир” према чувеном Толстојевом роману, у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића, биће премијерно изведена 30. маја у 19.30 часова на Великој сцени, најављено је на конференцији за новинаре.
Где се одржава
Народно позориште
Када се одржава
30. мај
Први и једини пут до сада, једно од најутицајнијих дела светске књижевности, постављено је на Великој сцени Народног позоришта и, уопште, у српском театру, пре више од четири деценије, када је премијера одржана 24. јуна 1980. године у режији Петра Шарчевића. После више од четрдесет година, пред нама је премијера великог класика!
Борис Лијешевић је истакао да је велика привилегија радити „Рат и мир” и бавити се тим материјалом.Толстој узима историјски период од 1805. до 1812. године, и у епилогу иде до 1820. То је период када се, како он каже, узбуркало море Европе, кад се није знало ко с ким и против кога ратује, рекао је Лијешевић, подсетивши на Наполеонове ратове и сукобе Француске, Русије и Аустрије.
„Мислим да ни један писац тако не посматра питања љубави, смрти, људске душе, људског бића, смисла живота, смисла историје. И све то у једном комаду, једном роману, на само хиљаду страна”, рекао је Лијешевић, истичући велику посвећеност целе екипе која „схвата и осећа величину и значај тог дела”.
„Не мислим на значај само данас, него увек и то за сваког од нас, значај за публику, за овај град, земљу и позориште. Дакле, не само данас кад поново букти рат у Европи, него значај за цео свет и целу историју која је стално испреплетена ратом и миром."
Према његовим речима, Толстој посматра човечанство и историју као природу - у једном периоду влада мир, онда дође олуја. Ми смо сићушни становници тог организма природе, некога талас избаци на површину па у њему видимо генија и вођу, а некога исти талас спусти на ниво губитника, додао је Лијешевић.
„Ми се питамо у чему је грешка, али Толстој каже - није грешка, то је неки смисао који ми не разумемо. И не треба покушавати да га разумемо, треба га само препознавати и пратити токове и смењивања у природи”, навео је Лијешевић, додајући да су „рат и мир овде само контекст збивања, мапа по којој се крећемо, време у којем живимо и у којем се одиграва један други рат и један други мир”.
Управник Народног позоришта Светислав Гонцић изразио је велико задовољство што ће репертоар обогатити представа по једном од најзначајнијих дела светске литературе, значајном како по књижевном квалитету, тако и по томе што Толстој као интелектулац схвата време у коме се налази.
„Европа је управо изашла из века просветитељства. Писац се одређује према друштвеним датостима, као и предрасудама, осећа и најављује драматичне промене. Није лако суочити се са тим материјалом. Срећан сам што имамо такве ауторе, спремне да се ухвате у коштац са оваквим темама и филозофским питањима”, изјавио је Гонцић.
„Kомад поставља питања рата и мира на сваком нивоу – и личном, и симболичком, и метафоричком. Рат и мир у нама, рат и мир у свету и онај простор између рата и мира, где је највеће трење”, додао је.
Директорка Драме Народног позоришта Молина Удовички Фотез рекла је да је прва верзија Шилијеве драматизације била врло обимна - на 370 страна, али да је током рада сведена и да представа траје само три сата.
„Све кључне сцене из романа су ту. Пратимо све приче, све четири породице”, најавила је Молина Удовички Фотез, додајући да је реч о правој ансамбл представи и да јој је посебно драго што је укључен велики број младих глумаца.
Федор Шили је захвалио Народном позоришту што му је дало ретку прилику да се бави овако великом литературом. У програму за представу записао је, између осталог, да је суштина романа „Рат и мир” у трагању.
У великом ансамблу су и Миодраг Kривокапић, Данило Лончаревић, Златија Ивановић, Зорана Бећић Ђорђевић, Душан Матејић, Бојана Стефановић, Немања Стаматовић, Нина Нешковић, Слободан Бештић, Kалина Kовачевић, Петар Стругар, Вучић Перовић и Недим Незировић. Сценографкиња је Јања Ваљаревић, костимографкиња Бојана Никитовић, композитор Стефан Ћирић, а кореограф Мирко Kнежевић.