Svetski dan hrane – 16. oktobar

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u kalendaru javnog zdravlja. Za datum obeležavanja – 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO), saopšteno je iz Sekretarijata za zdravstvo.

Poslednjih decenija je sve je prisutniji globalni obrazac nezdrave ishrane koji podrazumeva unos prerađene hrane, ishranu van kuće, sa većim sadržajem zasićenih masnoća, šećera, soli i zaslađenih napitaka. Pritom, prekomerna telesna težina i gojaznost su snažni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2, pojedine lokalizacije malignih tumora (jednjak, dojka, kolon i rektum, materica, jajnici, bubrezi, jetra, pankreas) i među vodećim su faktorima koji izazivaju prevremenu smrt.

Stanovnici Beograda imaju zdravije navike u odnosu na ukupno stanovništvo u Srbiji, što su pokazali rezultati gotovo svih dosadašnjih istraživanja zdravlja populacije. Međutim, iako prednjače u svakodnevnoj konzumaciji voća i povrća koja kao deo ukupne zdrave ishrane može dovesti do smanjenja rizika za nastanak mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, ipak zaostaju u odnosu na stanovnike Evropske unije, gde 64 odsto stanovnika svakodnevno konzumira voće i povrće. Među pokazateljima navika u ishrani, koji se prate u nacionalnom istraživanju zdravlja, negativne tendencije su uočene kada je u pitanju korišćenje integralnog hleba i žitarica, a naročito upotreba životinjskih masti za pripremu hrane.

Takođe, rezultati istraživanja zdravlja stanovnika Srbije predstavljaju alarmantne podatke o zastupljenosti gojaznosti. Naime, više od polovine odraslog stanovništva (57,1 odsto) imalo je prekomernu telesnu težinu u 2019. godini (36,3 odsto predgojaznih i 20,8 odsto gojaznih). Posebno zabrinjava rastući nivo prekomerne težine i gojaznosti među decom i adolescentima u Srbiji s obzirom na brojne dokaze koji povezuju gojaznost u detinjstvu i adolescenciji sa povećanim rizikom od gojaznosti i morbiditeta u odraslom dobu.

U Beogradu je 2019. godine 24,9 odsto dece, uzrasta od pet do 14 godina, bilo prekomerno uhranjeno (predgojazna i gojazna deca), tako da se može reći da stanje uhranjenosti dece u Beogradu ne odstupa od prosečnog u evropskom regionu.

Sekretarijat za zdravstvo je prepoznao značaj pravilne ishrane kao važan preventivno-zdravstveni aspekt brige o zdravlju najšire populacije, sa posebnim akcentom na najmlađe, te je ove godine pokrenuo i finansijski podržao u iznosu od tri miliona dinara projekat koji sprovodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Projekat ima za cilj podizanje znanja i svesti o ishrani dece predškolskog uzrasta putem intervencije u ranoj životnoj dobi koja ima pozitivan uticaj na nutritivne izbore, prevenciju gojaznosti i drugih poremećaja zdravlja povezanih sa nepravilnom ishranom.

Imajući u vidu i mnoštvo dostupnih informacija, dilema i zabluda na temu pravilne ishrane, ovakvo preventivno delovanje je posebno značajno, te će u okviru projekta posebna pažnja biti posvećena pripremi adekvatnih promotivnih materijala kojima će se najoptimalnijim pristupom, u smislu koncipiranja sadržaja i njegovog predstavljanja, postići najviši nivo sadržajne relevantnosti i vizuelne prijemčivosti kako kod roditelja tako i kod dece.