Šapić: Humanitarna fondacija koju sam osnovao je moje životno delo, jer život jednog deteta nema cenu

Naredne godine biće deset godina otkako postoji Humanitarna fondacija „Budi human – Aleksandar Šapić”, kroz koju je prošlo više od 2.000 ljudi, najviše dece, a prikupljeno je blizu 100 miliona evra, novca građana Srbije. Zato fondaciju smatram svojim životnim delom, bez obzira na sportsku karijeru i sve druge uspehe, izjavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić za TV Hepi.

Trinaestogodišnja Kruna Mitrović, jedna od prvih koja je ozdravila zahvaljujući fondaciji, izrasla je u lepu devojku koja se danas bori za svoje mesto pod suncem. Ne znam da li je moglo da mi bude veće zadovoljstvo, potvrda i smisao postojanja ove fondacije, rekao je njen osnivač.

On je podsetio da je 2014. godine krenuo u promociju fondacije tako što je učestvovao u humanitarnom šou-programu „Ples sa zvezdama”, a iz želje da pokaže da je, kada imate jak motiv, moguće da se na taj način nešto uradi.

– Moj motiv je tada bio tragično završena akcija sakupljanja sredstava za devojčicu Tijanu, koja nažalost nije uspela da ozdravi. Te godine sam dobio svog prvog sina i bio sam posebno osetljiv, tako da sam poželeo sam da napravim nešto što će biti dostupno svima i putem čega će moći da se pomogne ljudima. Nisam očekivao da će to dostići današnji nivo i zato fondaciju smatram svojim životnim delom bez obzira na sportsku karijeru i druge uspehe. Tada sam želeo dve stvari da uradim, da bih pokazao koliko nema ništa važnije od ljudskog života. Prva je učešće u humanitarnom šou-programu, što je za mene bilo ekstremno naporno, a druga da sve svoje medalje koje sam osvojio prodam u humanitarne svrhe, što je bio početni kapital. Na taj način sakupili smo preko 250.000 evra pored novca koji smo dali i mi i neki naši prijatelji. Time sam hteo da pokažem da u životu nema ništa vrednije od ljudskog života. Ja imam dva sina i to je najvrednije u mom životu, a pored toga su to bile moje medalje – rekao je Šapić.

On je rekao da je taj motiv uspeo da izdrži sve napade i nedaće, kao i sve što je to sa sobom nosilo, te da danas to bude sigurno najveća fondacija u svetu proporcionalno broju stanovnika.

– Ona je najkredibilnija i najviše ljudi joj veruje ne dovodeći u pitanje njen rad, bez obzira na to šta mislili o meni. Zato sam poslednjih nekoliko godina, od momenta kada je ona već dobila formu koja je neophodna, potpuno sebe sklonio baš zbog toga da ne bih davao prostor zlonamernim ljudima. Kruna je najbolji primer kako je nemoguće moguće. Zahvaljujući fondaciji i svim ljudima dobre volje koji su joj verovali, petnaestoro dece koja boluju od spinalne mišićne distrofije je spaseno – istakao je Šapić.

Prema njegovim rečima, ova fondacija je prevazišla i njega i srpsko društvo, ona je veća od bilo čega.  

– Srbija je u poslednjih deset godina povećala svoja davanja za retke bolesti, čini mi se desetostruko. Verovatno je i moja fondacija, kao i druge, pomogla, jer u našu fondaciju su dolazila i deca iz Danske. Zato je ova fondacija moje životno delo i delo svih nas, jer postoji mehanizam da se velikom broju ljudi pomogne uz malu donaciju. Tamo radi pet žena koje svaki dan preživljavaju raznorazne životne priče zajedno sa roditeljima te dece. Ja za to nisam imao snage, ali sam zato uložio svu svoju energiju, autoritet i sve što sam radio u životu i uspeli smo, jer život jednog deteta, jedne osobe, nema cenu – rekao je Šapić.