Lokalne samouprave Balkana i Turske o upravljanju migracijama i vitalnom razvoju

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević učestvovali su danas na konferenciji o migrantima koju organizuje UNDP (United Nations Development Programme) u Palati Srbija. Na skupu je bilo reči o ulogama lokalnih samouprava, upravljanju migracijama i vitalnom razvoju. Prisustvovali su i Rastislav Vrbenski, menadžer UNDP-a, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu javne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, kao i predstavnici lokalnih samouprava sa puta kojim se kreću migranti i učesnici UNDP-a.

Mladenović je naglasio da je jedna od osnovnih stvari sa kojima se danas susreće lokalna samouprava otpornost na krize i sve ono što nam se dešava u okruženju.

– Grad Beograd, kao glavni grad Srbije, bio je izložen migrantskoj krizi i njegova otpornost je bila dovedena u pitanje. Kao deo sistema koji je uspostavljen u Srbiji, mi smo koordinarali sa svim ministarstvima, posebno sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom javne uprave i lokalne samouprave, Komeserijatom za izbeglice, Ministarstvom unutrašnjih poslova. Država Srbija je sa lokalnim upravama dala primer kako se može suočiti sa problemom i dati pravi odgoovor. Mi smo, nažalost ,ovu odgovornost sticali deset godina unazad, jer smo imali veliki broj raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslovije i još uvek u gradu imamo još veliki broj izbeglica sa teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije – rekao je Mladenović. 

On je dodao da je glavni grad, kada je nastupila migrantska kriza, učinio sve kako bi se ljudi koji su se našli na ruti kroz Srbiju osećali bezbedno. 

– Kako su migranti najveći deo vremena provodili u parkovima, učinili smo sve kako bismo im poboljšali higijenske uslove, postavili smo cisterne za vodu, mobilne toalete, info-pult i druge sadržaje. Pored toga, komunalni radnici dežurali su svakodnevno kako bi se izbegle neželjene situacije. Dodatno je otvoren i dnevni centar koji je imao i niz aktivnosti za najmlađe, čitava armija je radila na tome da migrantima boravak u Srbiji ne bude bolna uspomena, već jedna od prijatnijih na ruti – rekao je Mladenović, naglasivši da je letos kroz naš grad prolazilo od 1.500 do 4.000 ljudi.

Kao podatak šta ostaje iza toliko ljudi, Mladenović je naveo da je dnevno odnošeno 80 kubika smeća. Prema njegovim rečima, Centar za izbegla i raseljena lica u Krnjači, koji može da prihvati do 1.000 lica, konstantno je pun. 

– Grad Beograd ne može da dozvoli ponovno lociranje migranata u parkovima, s obzirom na to da dolazi zima. Kao lokalna zajednica, očekujemo pomoć i podršku UNDP-a. Posebno nam je potrebna pomoć u jačanju infrastrukture. Nije dovoljno samo tapkanje po ramenu i izjavljivanje da su Srbija i Beograd pružili mnogo migrantima i da su dobar primer – rekao je Mladenović i dodao da Grad Beograd uveliko radi na to da otpornost tokom migranstske krtize bude sve veća, što se pokazalo i tokom poplava 2014. godine, kada je čitava jedna opština bila ozbiljno pogođena. 

– Svi beogradski resursi su pri kraju i zato sa pravom očekujemo dodatnu pomoć kako bi se povećala otpornost i odolelo izazovu – reko je na kraju obraćanja Mladenović.   

Predstavnici deset gradova iz pet država koje se nalaze na migrantskoj ruti sa Bliskog istoka ka Evropskoj uniji sastali su se danas u Beogradu na dvodvevnoj konferenciji posvećenoj boljem upravljanju migracijama i jačanju vitalnosti lokalnih zajednica. 

Učesnici konferencije su predstavnici Kutine iz Hrvatske, Kanjiže, Šida i Preševa iz Srbije, Đevđelije, Kumanova iz Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Gaziantepla i Sanli Urfe iz Turske. Oni će pokušati da unaprede koordinaciju, razmene informacije, znanja i iskustva radi bolje pripreme i funkcionisanja u uslovima tekuće migrantske krize. Ova konferencija je prilika da najugroženije lokalne samouprave ojačaju vitalnost lokalnih zajednica u trenutnim okolnostima uravnoteženjem javnih finansija, upravljanjem javnom svojinom, povećanjem znanja o raspoloživim resursima, spremnošću za vanredne situacije, očuvanjem društvene kohezije, socijalnim i ekonomskim uključivanjem migranata i izbeglica i smanjenjem uticaja migracija na životnu sredinu.