Predstavljanje Legata dr Aleksandra Kostića za gročanske osnovce

Kroz zanimljivosti „kabineta retkosti” Legata dr Aleksandra Kostića u čuvenoj „Gročanskoj čaršiji”, ambijentalnoj celini Grocke iz 19. veka, provešće ih stručni tandem: istoričarka umetnosti Zorica Atić, kustoskinja i autorka postavke, i arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, koji je od početka učestvovao u formiranju ove nesvakidašnje i dragocene stalne postavke.

Legat dr Aleksandra Kostića izložen je u galeriji Biblioteke „Ilija Garašanin” u Grockoj, u srcu stare varoši i zaštićenoj ambijentalnoj celini „Gročanskoj čaršiji”. Stalna postavka obuhvata arheološke i paleontološke nalaze sa terena Grocke, uz profesorove autentične lične predmete. Osim za prirodne nauke, profesor Kostić je imao i druga interesovanja. Od gimnazijskih dana se zanimao za književnost, muziku, fotografiju. Pisao je priče, interesovao se i za evoluciju, i uz sve navedeno je izradio veliki broj naučnih i dokumentarnih fotografija koje su svedočanstvo vremena.

Dr Kostić je gradeći letnjikovac u Dubočaju u Grockoj 1932. godine otkrio arheološko nalazište, danas zaštićeni arheološki lokalitet, i za naredne generacije prikupio i sačuvao bogat arheološki i paleontološki materijal, koji je publici dostupan u okviru stalne postavke. Svoje nalaze je 1978. godine poklonio Grockoj „kao podsticaj za dalja istraživanja”, koji su potom izloženi u Rančićevoj kući pod tematskim nazivom „Zavičajni muzej Grocke” (1982–2001). Njegov sin, poznati srpski kompozitor, pisac i zaljubljenik u kulinarstvo Vojislav Voki Kostić, zaostavštinu je dopunio očevim ličnim predmetima.

Letnjikovac u Dubočaju je decenijama bilo omiljeno mesto porodice Kostić i ambijent u kome je profesor Kostić pisao svoja dela i dočekivao goste i prijatelje. Tu dobru naviku je nastavio i njegov sin Vojislav Voki Kostić, koji je u letnjikovcu komponovao gurmanluke i pisao svoje najpoznatije kompozicije, poput muzike za film „Ko to tamo peva”.

Zbirka iz nekadašnjeg „Zavičajnog muzeja Grocke” u Rančićevoj kući (1982) je nakon više decenija zaborava od 2018. godine ponovo pred očima javnosti. U okviru obnovljene ambijentalne celine „Gročanska čaršija” i prostora Biblioteke „Ilija Garašanin” susrele su se zaostavštine dvojice znamenitih ljudi – sećanje na državnika Iliju Garašanina, čijom je zaslugom sredinom 19. veka osnovana prva javna gročanska biblioteka, i zbirka naučnika dr Aleksandra Kostića, koji je tridesetih godina 20. veka u Grockoj otkrio bogato arheološko nalazište u Dubočaju i svoje nalaze ostavio Grockoj „kao podsticaj za dalja istraživanja”.