Nikodijević na stručnom skupu o energiji: Energetika je na globalnom nivou pitanje broj jedan – bez nje nema razvoja

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević prisustvovao je danas otvaranju Prve međunarodne stručne konferencije o komunalnoj energetici KOMEN pod nazivom „Energija koja nas povezuje” na Mašinskom fakultetu. Konferencija u organizaciji „Energije Balkana” traje dva dana, a danas su, između ostalih, prisustvovali ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović, pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene u Ministarstvu rudarstva i energetike Maja Vukadinović, direktor JKP-a „Beogradske elektrane” Vanja Vukić i dekan Mašinskog fakulteta Vladimir Popović.

Nikola Nikodijević je na skupu govorio o energetskoj tranziciji u Gradu Beogradu od 2008. godine do danas, kao i o ciljevima i budućim planovima u ovoj oblasti.

– Energetika je na globalnom nivou pitanje broj jedan. Nesumnjivo je da bez dovoljno energije i obnovljivih izvora energije nema ni razvoja. One države koje najbrže budu uspele da sebi obezbede nove kapacitete imaće priliku da se u 21. veku i najbrže razvijaju, s obzirom na to da nove tehnologije zahtevaju i povećano korišćenje energije. Kada je reč o gradu Beogradu, on je najveći potrošač, ali i najveći proizvođač različitih vidova energije u Srbiji. Počeli smo da proizvodimo električnu energiju, što nije bilo specifično za grad prethodnih godina, a poznati smo po tome da proizvodimo najveću količinu toplotne energije. Karakterističan je prelazak na ekološki prihvatljivija goriva u komunalnim preduzećima i pokušavamo da izbacimo ona fosilna goriva koja donose najveću emisiju štetnih gasova. Na prvom mestu, u oblasti javnog prevoza želimo totalno da isključimo naftu, mazut, benzin, te da do 2029–2030. pređemo na ekološki prihvatljivija goriva, mahom na prirodni gas i elektrovozila. Taj proces tranzicije nije jednostavan i iziskuje značajna finansijska sredstva – rekao je Nikodijević.

Drugi važan segment jeste energetska efikasnost u domaćinstvima, ali i u ustanovama i javnim institucijama Grada Beograda, kojih ima na hiljade.

– Nažalost, brojni objekti su energetski neefikasni, ali zahvaljujući resornom ministarstvu i na osnovu izmena zakonskih propisa počeli smo da se bavimo tom oblašću. Do 2032. moraćemo da imamo energetske pasoše za javne objekte, a verovatno će se to proširiti i na privatna lica za njihovu imovinu. S obzirom na to da su i za to potrebna velika novčana sredstva, moraćemo da budemo partneri u tom poslu, i država, i Grad, i građani – naveo je Nikodijević.

Nikodijević je podvukao da su „Beogradske elektrane” najveći proizvođač toplotne energije na Balkanu, te da će Grad Beograd i dalje ulagati u modernizaciju tog ogromnog energetskog postrojenja.

– Da bismo štedeli neke druge vrste energije, naša politika bila je da što veći broj individualnih domaćinstava priključimo na daljinski sistem grejanja jer je ekološki najprihvatljiviji i finansijski najisplativiji. Ali to nije lak posao jer u ovom trenutku imamo oko 200.000 domaćinstava koja moramo priključiti – istakao je Nikodijević.

On je posebno istakao izgradnju nove elektrane, prve posle 50-ak godina u Beogradu.

– To je savremeno postrojenje u Surčinu koje će, pored proizvodnje toplotne energije za čitav kompleks EKSPO-a, nacionalnog stadiona i svih budućih sadržaja koji se u budućnosti budu gradili na tom prostoru, isporučivati i rashladnu energiju tokom letnjih meseci – dodao je Nikodijević, podsetivši da sa klimatskim promenama dolazimo u situaciju da više električne energije trošimo leti.

To podrazumeva i savremena rešenja, poput „banke leda”, čime će se štedeti gas, istakao je on, ukazavši da će se istovremeno stvarati i električna energija koja će biti dovoljna da snabdeva čitav kompleks.

– Tu je naravno i projekat Vinče koji je završen pre nekoliko godina. Izgrađena je savremena deponija gde se, uz preradu, obavlja i spaljivanje otpada. Iz tog postrojenja dobijamo i toplotnu i električnu energiju koja zadovoljava pet odsto potreba grada Beograda, a zahvaljujući tome smo mogli da priključimo dodatni broj korisnika – rekao je Nikodijević.

On je podsetio i da Grad Beograd u oblasti energetike donosi različite propise, poput katastra geotermalnih izvora koji se takođe mogu koristiti u proizvodnji toplotne energije.

– Jedan od najvećih sistema koji trenutno koristi ovo rešenje je Sava centar. Grad takođe ima i Strategiju energetskog razvoja, ali i stručnjake koji će je sprovoditi. U najkraćem, naš strateški cilj je da građanima pružimo još bolju uslugu, a da trošimo manje energenata i imamo efikasniji sistem. Moramo takođe svi zajedno biti spremni za nova i savremenija rešenja, kao i pomoć struke bez koje sve to ne bi bilo moguće – naglasio je Nikola Nikodijević.