Gradonačelnik Šapić: Živimo istorijski momenat u razvoju Beograda, svi putevi vode u naš grad koji postaje evropska i svetska metropola

Nastavljamo sa istorijskim razvojem Beograda, a kako koji mesec prođe, sve sam sigurniji u ono što sam rekao, da živimo jedan istorijski momenat u razvoju Beograda, istakao je gradonačelnik Aleksandar Šapić na konferenciji za novinare u Starom dvoru.

– Beograd se nikada ovako nije razvijao ni infrastrukturno, ni saobraćajno, ni ekonomski, ni turistički. Potpuno sam siguran da ćemo za koju godinu moći da kažemo da Beograd, koji sada nastaje, nema nikakve veze sa prestonicom od pre samo nekoliko godina. Hteo to neko da prizna ili ne, ipak svi putevi u ovim krajevima vode u naš grad i preko našeg grada – istakao je Šapić.

On je naveo da je raspodela kartica za besplatno korišćenje beogradskih bazena uveliko u toku, interesovanje je veliko jer su prosečno svakog leta Beograđani uzimali između 150 i 180 hiljada kartica, čak je jedno leto bilo izdato blizu 200.000 kartica.

– Mislim da će ove godine biti još više jer je izgleda medijski više propraćeno. U nekim opštinama je gužva pa ćemo gledati da otvorimo dodatne prostorije kako se ne bi dugo čekalo. Počela je i isplata „đačke pomoći” koja će trajati sledećih par meseci, u iznosu od 20 hiljada dinara,a završiće se s jeseni kao i prošle godine – istakao je Šapić.

On je izjavio i da je pre nekoliko dana raspisana javna nabavka za potpuni remont 29 tramvaja, a reč je o „španskim tramvajima”.

– To su vozila koja će biti potpuno remontovana i ukoliko dobijemo onoga koji treba da remontuje tramvaje neka dinamika je da u roku od dve, dve i po godine dobijemo novih 30 tramvaja na ulicama grada Beograda. Ne odustajemo od nabavke ni novih tramvaja, između 80 i 100, u zavisnosti od potreba. Nadam se da će sve proći kako treba i da ćemo na kraju leta moći da kažemo da smo ušli u proces potpunog remonta tramvaja. Mada to i nije remont već su to, takoreći, potpuno novi tramvaji na kojima se sve menja i oni će izgledati kao ovi novi koje smo nabavili pre par meseci i koji se svi sada nalaze na ulicama grada Beograda – naglasio je gradonačelnik.

Kada je reč o velikim projektima, Šapić je istakao da su radovi na izgradnji Novog srpskog mosta u toku, bez obzira na to što je bilo manjeg zastoja nakon tragičnog događaja kada je stradao jedan radnik.

– Suštinski se ne kasni sa radovima i ostao je termin za proleće-leto 2027. godine, kada će most biti pušten u upotrebu. Počeli smo sa radovima na kružnom tokuVladimira Popovića, a to je jedan deo pristupne saobraćajnice koja će da vas uvede na Novi srpski most – istakao je gradonačelnik Šapić.

On je, govoreći o imenu ovog mosta, istakao da će krajem ove godine ili početkom sledeće dati predlog Skupštini grada, Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica, da se zove Novi srpski most.

– Ja ću predložiti, kao što sam predlagao i da se podigne spomenik Draži Mihailoviću, da most nosi naziv Novi srpski most, a oni koji to budu odbili, ako odbiju,neka objasne zašto im smeta srpski, kao što nam do sada još niko nije objasnio zašto nam smeta general Draža Mihailović – rekao je Šapić.

Tokom radova na izgradnji tunela, Bulevar despota Stefana se neće potpuno zatvarati. Kada se krene u kopanje, sve vreme će po jedna traka biti prohodna, podsetio je Šapić.

– Imam utisak da su srpska i beogradska javnost konačno shvatili važnost tog projekta i kakvu će saobraćajnu promenu Beograd da doživi nakon izgradnje novog srpskog mosta i tunela, odnosno projekta koji smo nazvali „mali metro” – rekao je Šapić, podsećajući da je ovaj projekat zapravo saobraćajna veza između Save i Dunava.

Gradonačelnik je podsetio i da, nažalost, za sve radove u centru grada nije bilo podrške javnosti, iako je cilj ovih zahtevnih poduhvata bio, ne samo da se centar učini lepšim, nego i prohodnijim i svrsishodnijim.

–Danas se niko ne obazire na to, bave se time da li smo postavili dve saksije više ili manje i sličnim trivijalnim stvarima, ali to je pokazatelj koliko su u stvari svi ti radovi uspeli i promenili centar grada – rekao je gradonačelnik.

Ako se na to doda linijski park i uređenje priobalja, i savskog i delom dunavskog, potpuno je promenjen i najlepši deo grada koji nam je, kako je rekao, bogomdan i koji smo bili zapostavili, posle njegove „donkihotske” borbe sa onima koji su branili splavove.

Istakao je da radove u Karađorđevoj, ali i poslednji kružni tok u Novom Beogradu kod TC-a „Ušće”, Grad radi sinhronizovano sa „Beogradom na vodi”, tako da se očekuje i da ova veza kompletno bude završena na proleće 2027.Uz novi most, sve to zajedno potpuno će promeniti saobraćajnu strukturu Novog Beograda.

– Ne samo da je Novi Beograd postao biznis centar Beograda nego spaja i Surčin, Zemun, Čukaricu. Zato je važno da bude saobraćajno moderan i kvalitetno protočan jer ono što se radi u Novom Beogradu seže daleko dalje. Mislim da smo tu napravili ogroman iskorak, bez obzira na ogroman porast broja automobila i stranaca kao posledice sukoba Rusije i Ukrajine – naveo je Šapić.

Produženje roka ponovo je zatraženo za podvožnjak u Bulevaru umetnosti, i to za kraj godine, ali „Železnice Srbije” više puta proveravaju da bi se bezbednost održala na najvišem mogućem nivou. Sam poduhvat je izuzetno težak i bezbednosno zahtevan, te ako bilo gde trebada se ima razumevanja za produženje rokova, onda je to svakako ovaj podvožnjak, dodao je Šapić.

– Iskoristili smo taj period da potpuno uredimo Bulevar umetnosti i u nastavku Bulevar Crvene armije, urađena su nova parking-mesta i sve je „presvučeno”. Spremićemo ga potpuno za saobraćaj kada bude moglo da se prođe ispod pruge jer je to jedini bulevar u Beogradu koji spaja Savu i Dunav. Zato će biti strateški važan za saobraćaj u Novom Beogradu – kazao je gradonačelnik.

U toku leta trebalo bi da budu završeni i radovi u Žorža Matea, čime će se dobiti svojevrsna mikro obilaznica oko Novog Beograda, za povezivanje sa Zemunom. Uz radove na Tošinom bunaru i u Vojvođanskoj, ova rekonstrukcija svakako nije bila mala, tako da je promenjena saobraćajna svakodnevnica za ljude koji tu žive i sprečeni su „čepovi” koji su se pravili, ocenio je Šapić.

Šapić je rekao da je povezivanje Grčke ulice sa Surčinskom u toku, da nije bilo pomeranja, te da je kraj godine ostao rok za završetak.

– To povezivanje smo dogovorili zajedno sa Vladom Srbije i uveliko su krenuli radovi na proširivanju Surčinske ulice sve do aerodroma gde se pravi velika saobraćajnica, kružni tok. Planiramo da potez T6 koji prolazi pored „Veletržnice” ide put Pupinovog mosta i spušta se Vojvođansku. Tu takođe dobijamo jenu vrstu unutrašnjeg prstena, čime suštinski povezujemo levu obalu Dunava. Suštinski povezujemo sve beogradske opštine kako bi bile saobraćajno bliže – pojasnio je Šapić.

Radovi u Gandijevoj ulici su u toku, tu je takođe planiran kružni tok, a završetak očekujemo do proleća, leta 2027. godine, a što bi trebalo da bude u sklopu otvaranja izložbe „Ekspo”, naveo je Šapić.

Na Bežanijskoj kosi smo, dodao je, ušli u radove u Ulici partizanske avijacije, taj deo je grad za sebe, naveo je Šapić i dodao da se kroz Bežanijsku kosu povezuje Surčin sa Novim Beogradom.

– Novi Beograd se nalazi geografski na takvoj poziciji da bez kvalitetnog saobraćaja ne možete da se povežete sa drugim delovima grada. U toku je i izgradnja velikih blokova i poslovnih prostora u ovom delu grada i važno je da ono što smo zamislili do kraja završimo. Mislim da ćemo biti možda i jedini grad u Evropi gde ćete imati jedan bulevar koji će da spaja sva četiri mosta. Sa novobeogradske strane to je Jurija Gagarina koja prelazi u Vladimira Popovića i dalje ide u Bulevar Nikole Tesle, a kada dođete u Bulevar Zorana Đinđića, na tom kružnom toku, ukoliko idete levo, ići ćete na Novi srpski most i Brankov most, a ukoliko idete desno idete direktno na Gazelu i na Most na Adi. Ne znam da neki grad u Evropi na taj način ima komunikaciju – istakao je Šapić.

Kada je reč o Autobuskoj stanici na Novom Beogradu, gradonačelnik je podsetio da pre nekoliko godina na tom prostoru nije bilo ništa, a sada je to sređeno, razvezan je Gordijev čvor između Vlade Srbije, Grada i BAS-a.

– Završava se i stanična zgrada koja će više značiti Gradu Beogradu nego Beograđanima jer će tu biti prebačen najveći deo Gradske uprave. Dobićemo i tu treću nadstrešnicu, a zgrada će imatiblizu 27 hiljada kvadrata, biće izuzetno lepa i svrsishodna, a biće završena na proleće, leto naredne godine. Tu se radi i železnička zgrada, tako da će glavni saobraćajni čvor biti upravo tu – rekao je Šapić.

Kako je naveo, radovi na platou ispred Hrama Svetog Save se u toku, podeljeni su u dve faze, tako da očekujemo završetak na platou takođe u 2027. godini, a paralelno ćemo krenuti da sređujemo i Karađorđev park.

Što se tiče Pariske ulice i platoa koji bi trebalo da poveže Knez Mihailovu i Kalemegdan, ideja je da već na jesen zatvorimo prelaz automobilima, a tramvaji će da ostanu, rekao je Šapić.

– Naše prvobitne procene su da je bezbednije da tu imamo posebna električna vozila. Ideja je bila da tramvaj koji ima 45 ili 50 tona ne ide pešačkom zonom već da dođe na jednu stranu gde mu je okretnica, a na drugu u Cara Dušana i onda da napravimo električna vozila koja bi bila nalik na stare beogradske tramvaje, čime bi lako mogli da se penjete na vrh Pariske i Tadeuša Košćuška – pojasnio je.

Gradonačelnik je rekao da je plan da se sjeseni zatvori Pariska ulica, te da se ona više ni ne otvara za saobraćaj, a da se vrlo brzo završi i pešačka veza između Knez Mihailove i Kalemegdana. Do jeseni bi moralo da u Bulevaru vojvode Bojovića bude uspostavljen isti režim saobraćaja kao što je na Tošinom bunaru i u Drajzerovoj, sa prepodnevnim i popodnevnim „portalima”, u zavisnostiod opterećenja.U toku leta srediće se i deo Dunavske, tako da će i na taj način biti napravljen svojevrstan tranzit za ovaj deo grada.

Osvrnuo se i na stanicu „Jug”, koja je vrlo brzo zaživela. Po prvi put rasterećen je deo Autokomande, jer su međugradski autobusi pomereni ka unutra, a na toj lokaciji predviđena je i pasarela, koja bi povezivala parking i stanicu gde staje gradski prevoz, precizirao je Šapić. To bi trebalo da se desi u narednih nekoliko meseci, a „probija” se i isključenje na auto-put, gde oni koji budu dolazili iz pravca Voždovca za pravac Niša neće morati da idu preko Autokomande.

Gradonačelnik Šapić je govorio i o aktuelnim radovima u školama i vrtićima, uz naglasak da je broj nove dece koja borave u vrtićima znatno povećan.

– Otkad smo uveli besplatan boravak u vrtićima i povećali plaćanje za privatne vrtiće sa 28 na 33 hiljade dinara, broj nove dece koja su krenula u vrtiće je šest hiljada.Ako znamo da je prosečan broj dece u jednom objektu oko 150, to je kao da smo napravili četrdeset novih vrtića u poslednje dve i po, tri godine. Ukupna brojka približava se 90 hiljada, a podsetiću vas da je 2013–2014. u beogradske vrtiće išlo oko 45 hiljada dece i tada je to roditelje koštalo između šest i jedanaest hiljada dinara. To je bio ogroman izdatak i zato je besplatan boravak u vrtićima zasigurno najozbiljnija mera koju smo doneli – rekao je Šapić.

Šapić je na kraju naglasio da ono što je Beograd oduvek bio, jedna prava balkanska metropola, sada postaje evropska i svetska metropola i možemo reći da nema važnijeg i lepšeg i snažnijeg grada od Beča, Budimpešte pa do Atine.

Napomena: Video-materijal sa događaja možete preuzeti na sledećem linku:
https://mab.to/t/Ictm1L4eHno/eu1