Realizacija programa kontrole kvaliteta životne sredine na teritoriji grada Beograda

Grad Beograd će nastaviti projekat monitoringa kvaliteta činilica životne sredine kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i hrane, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare u Skupštini grada Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine. Predstavljajući metode i vrste monitoringa, Božović je rekao da se Srbija i Beograd mogu pohvaliti stalnom i stručnom kontrolom. U Beogradu će ovaj posao obavljati timovi stručnjaka rukovođenih već donetim programom kontrole kvaliteta životne sredine.

Stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i ove godine biće zaduženi za sistematsko praćenje kvaliteta vazduha iz stacioniranih izvora (toplane i slično), površinskih voda (naročito Savskog jezera i kupališta „Lido”, voda sa javnih česama, zagađenosti zemljišta i nivoa buke u gradu. Zagađenost vazduha, koja je posledica sve većeg broja automobila na ulicama, meriće nadležni iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a kontrola nivoa radioaktivnosti u vazduhu i zemljištu poverena je Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović”.

Kvalitet vazduha kontroliše se na više od dvadeset mesta u deset gradskih opština, a posebna pažnja, pored centra grada i ove godine usmerena je na nivo otrova koje u etar šalju dimnjaci termoelektrana u Obrenovcu i Lazarevcu. Primarijus Snežana Matić-Besarabić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja naglasila je da je ostvarena veoma dobra saradnja sa lokalnom samoupravom u Beogradu, javnim preduzećima i inspekcijskom službom, kojima se izveštaji dostavljaju mesečno i godišnje, a po potrebi i češće.

Kada je reč o štetnim gasovima prouzrokovanim lošim sagorevanjem goriva u automobilima, Vojislava Dudić iz Instituta „Dr Milan Jovanović Batut” napomenula je da je najugroženije područje centar grada. Mnoge od ovih materija (ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, ugljovodonik, olovo i drugi) mogu, u prekomernoj dozi, da izazovu neurološke i kardiovaskularne smetnje kod ljudi. Zato je ona predložila da se češće kontroliše tehnička ispravnost vozila, u što širu zonu grada izmesti teretni saobraćaj, uvede više pešačkih zona i prihvati bicikl kao alternativni vid prevoza. Prema njenim rečima, kvalitet vazduha u Beogradu, a naročito u centru grada, biće bolji i kada se ostvari ideja izgradnje lakog metroa.

Redovno će se i dalje kontrolisati kvalitet površinskih voda Save, Dunava, Kolubare i kanala Galovica, kao i još četrnaest rečica na teritoriji grada. Najviše pažnje će se ipak pokloniti onim područjima koja svojim izvorištima snabdevaju Beograđane pijaćom vodom.

Zamenik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine dr Elizabet Paunović  rekla je da se redovno sakupljaju statistički podaci o uticaju loše životne sredine na zdravlje građana. Analizirajući ispitivanja iz prošle godine, naglasila je ona, došlo se do podatka da su deca sa Palilule najviše obolevala od bolesti respiratornih organa, a odrasli u opštini Rakovica. Ona je prisutne upoznala i sa podatkom da je u centralnoj zoni buka koju proizvode vozila u saobraćaju kod mnogih stanara i zaposlenih u tim ulicama izazivala opadanje radne funkcije, stres, oštećenje sluha i glavobolje. Naročito su ugrožena deca, a Elizabet Paunović preporučuje roditeljima da ih ne šetaju onim delovima centralnog gradskog jezgra u kojima je saobraćaj najgušći.

Za jučerašnju havariju u punionici plina u Ovči sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Branislav Božović rekao je da se reagovalo veoma brzo i da nije bilo opasnosti po život i zdravlje lokalnog stanovništva.