Snabdevenost tržišta prehrambenim proizvodima u gradu zadovoljavajuća

Beograđanima će u 2005. godini biti potrebno 155.000 tona hleba i peciva, 80 miliona litara konzumnog mleka, 13.000 tona brašna, 18 miliona litara ulja, 18.000 tona šećera, 28.000 tona svežeg mesa, 5.000 tona kuhinjske soli, 1.500 tona masti i 18.000 tona deterdženta, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru. Prema procenama Sekretarijata za privredu, putem maloprodajne mreže i neposredno krupnim potrošačima u ovoj godini će biti distribuirano 55.000 litara pasterizovanog i 25.000 litara sterilizovanog mleka, kao i 7.000 tona junećeg mesa, po 10.000 tona svinjskog i živinskog mesa i 1.000 tona ostalog mesa.

Beograd je najveće i najznačajnije tržište u Srbiji sa 21 odsto stanovnika i 20 odsto ukupnih primanja stanovništva republike, dok u strukturi robnog prometa učestvuje čak sa 33,8 odsto. Indeks kupovne moći je sa 27,7 najveći u Beogradu, indeks maloprodajne koncentracije je 1,32 a maloprodajne aktivnosti 1,61, što pokazuje da stanovništvo iz drugih regiona znatan deo svojih potreba zadovoljava upravo na beogradskom tržištu.

– Zarade po zaposlenom su u 2004. u odnosu na 2003. godinu porasle za 25, a troškovi života za 9,5 odsto. Realni rast zarada iznosio je 15,5 odsto, dok su izdaci za hranu domaćinstava u padu i iznose ispod 40 odsto ukupnih primanja. Snabdevenost tržišta je u protekloj godini bila zadovoljavajuća, a na njega su svoje proizvode plasirali proizvođači iz cele zemlje. Značajan je pri tom bio i uvoz proizvoda više faze prerade – rekao je Jasenko Lazović, član gradskog veća.

Beograd je u 2004. snabdevalo 11 većih pekarskih preduzeća, 15 mlekara, 14 preduzeća klanične industrije i 15 trgovinskih preduzeća koja su proizvode distribuirala u 519 maloprodajnih objekata ukupne površine 146.000 kvadratnih metara. Nedeljom dežura 80 odsto ovih objekata, a 51 prodavnica se nalazi na pijacama. Veća trgovinska preduzeća su u ukupnom prometu hrane učestvovala sa 30 do 85 odsto, odnosno u prometu hleba više od 30, konzumnog mleka oko 50, brašna 65, ulja 85, šećera 65, mesa 53, soli 46, masti 28 i deterdženta oko 60 odsto.

Kod pretežnog broja proizvoda ostvaren je porast prometa, a samo je u prometu pasterizovanog mleka, šećera i soli zabelež pad. Najveći porast zabeležen je u prometu sterilizovanog mleka, brašna, ulja i svežeg mesa.

– Naša procena je da je do porasta prometa sterilizovanog mleka došlo usled povoljnijeg relativnog odnosa njegove cene u odnosu na pasterizovano, kao i usled porasta kupovne moći stanovništva. Porast potrošnje ulja u odnosu na mast je posledica orijentacije stanovništva na zdraviju ishranu, a tome su svakako doprineli i religiozni postovi u vreme verskih praznika – rekao je Đorđe Mazinjanin, gradski sekretar za privredu.

On je rekao i da grad stimuliše proizvodnju mleka i stočarsku proizvodnju a od decembra prošle godine kreditira i poljoprivredna gazdinstva. Do sada je odobreno 105 kredita u ukupnoj vrednosti od oko 90 miliona dinara.

Potrebe Beograda svake godine se procenjuju bilansom Sekretarijata za privredu, a grad će, kako bi poboljšao ovu procenu, izdvojiti sredstva za uključivanje Zavoda za informatiku i statistiku grada u ovaj posao. Zavod je već počeo pripreme za proširenje statističkih istraživanja u oblasti obima prometa važnijih prehrambenih proizvoda i deterdženata. Ovi bi se podaci prikupljali jednom godišnje i dobro bi poslužili ne samo za utvrđivanje preciznijih bilansa potreba već i za formiranje robnih rezervi, eventualne intervencije na tržištu i praćenje kretanja robnog prometa u gradu.