Značajna podrška na putu za Evropu

Grad Beograd ulaže maksimalne napore da se uključi u evropske tokove, u čemu nas Beč svesrdno pomaže, rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović danas u hotelu „Interkontinental”, otvarajući dvodnevni skup „Beograd i Beč – partneri u novoj Evropi”. Tradicionalne kulturne veze ova dva grada i moderne evropske ideje, koje su u Beograd vekovima stizale iz Beča, osnova su saradnje dva grada. Ona mora biti proširena na polju privrede, nauke, kulture, obrazovanja i sporta, a posebnu pažnju treba posvetiti razmeni iskustava iz oblasti urbanizma, saobraćaja, vodosnabdevanja, uređenja javnih zelenih površina i ekologije.

– Posebno je važno što se naš put u Evropu gradi na diplomatiji gradova, koja postiže sve bolje efekte u čitavom svetu. Ona može da spreči posledice koje visoka politika ostavlja na građane i pomogne našoj državi da ne ostane dugo izolovano ostrvo na Balkanu – rekao je Bogdanović.

Iskustva Beča za vas mogu da budu dragocena jer se i on razvijao na Dunavu i izrastao u metropolu slične veličine, rekao je Rudolf Šiker, član Vlade grada Beča zadužen za razvoj grada i saobraćaj. Beograd dobija potpuno drugačiji izgled, u njemu se mnogo gradi i investira. Jedan od najvećih poduhvata biće proširenje tramvajske mreže, što će umnogome poboljšati saobraćaj. Ovakvo iskustvo ima i Beč, u kome je tramvajski prevoz bio okosnica saobraćaja.

Beograd je u protekle četiri godine uglavnom saniran, a sada preuzimamo korake da on nastavi normalno da se razvija, rekao je glavni arhitekta grada Đorđe Bobić na okruglom stolu „Strategije i inovacije razvoja grada i gradske infrastrukture”, održanom po otvaranju skupa. Dva kapitalna projekta u razvoju saobraćaja biće pripreme za izgradnju prve linije lakog metroa i unutrašnjeg magistralnog prstena, što će rasteretiti saobraćaj u centru grada.

– Jedan od najvažnijih zadataka je i smanjivanje velike razlike između starog dela grada i Novog Beograda, koji je planiran i podizan kao moderan grad, sa širokim saobraćajnicama. Centar zbog ovog problema polako stagnira, pa se investitori sve češće opredeljuju za Novi Beograd. Naš veliki resurs su i obale, Ušće i Ratno ostrvo, koji su potpuno neiskorišćeni. U pripremi su ozbiljni planovi. Generalnim urbanističkim planom donetim 2003. godine dosta se uradilo na ovom polju, ali je tek sad došao trenutak da se to realizuje. Na obali Save čak 80 hektara atraktivnog zemljišta leži pod šinama i železničkim postrojenjima. Pošto nemamo dovoljno znanja da u potpunosti iskoristimo ovaj prostor, očekujemo mnogo od saradnje sa Bečom – rekao je Bobić.

Bečlije znanjem mogu Beogradu da pomognu i u pretvaranju stambenih naselja u gradske četvrti bogate sadržajima, kao i uređenju zelenih površina i njihovom prilagođavanju potrebama grada. Za Beograd je, ipak, najvažnije urbanističko planiranje, kao i pojednostavljenje procedure dobijanja građevinske dozvole.

– Dosta smo uradili u načinu organizacije gradskih struktura koje se ovim pitanjem bave, ali je i dalje veliki problem što od  ideje da se nešto gradi do realizacije treba da prođu i dve godine. Ovaj proces mora da bude efikasniji, a neophodne su i promene što se tiče Zakona o planiranju i građenju, koji nije dovoljno fleksibilan da prati i podrži gradsku nervozu za bržim razvojem. Ovo mora biti tema posebnog razgovora sa stručnjacima iz Beča, koji imaju velika iskustva. Odgovori moraju da se nađu u narednih godinu ili dve dana, inače će šteta za grad biti ogromna – rekao je Bobić.

Gerhart Veber, direktor za izgradnju grada Beča, rekao je da se u austrijskoj prestonici sve faze planiranja sprovode konkursima, na kojima učestvuju i međunarodna preduzeća. Razvoj grada brižljivo se planira, čime se bavi Komisija za infrastrukturu.
– To je naročita institucija koja, pored planiranja, brine i o tehničkoj infrastrukturi. Grad ne može da se razvija ako se pri tom istovremeno i sveobuhvatno ne pokriva vodovodom i kanalizacijom, saobraćajnicama i drugim infrastrukturnim objektima. Danas i Beč zaokružuje regionalni saobraćajni prsten, a u pripremi je i gradnja tunela ispod Dunava. Beč ima 61 kilometar podzemne železnice i gradi još 13 kilometara, čime će se postići četvrta generacija ovog oblika saobraćaja. Podzemna železnica je najpopularniji prevoz Bečlija – rekao je Veber.

Glavni zadatak bečkih planera je da što više razviju javni saobraćaj kako bi što manje automobila ulazilo u centar. Beč pojačano gradi i javne garaže kako bi automobile sklonio sa saobraćajnica. Što se problema otpadnih voda tiče, do juna će biti završeno proširenje postrojenja za njihovo prečišćavanje. Beč je, rekao je Veber, ponosan što se skoro 69 odsto otpadnih voda pročisti pre izlivanja u Dunav. Na njemu je, kao brana od poplave, izgrađeno i ostrvo dugo 21 kilometar, ali je ono vremenom postalo omiljen rekreativni centar koji Bečlije besplatno koriste.

Prvog dana skupa održani su i simpozijum o saobraćaju, radionice o ekološkim tehnologijama, gradskoj infrastrukturi i urbanizmu i prezentacije obrazovnih projekata i istraživanja i inovacija u gradovima. Sutra će u Muzeju savremene umetnosti biti otvorena izložba „Pedeset godina umetnosti i umetnička zbirka iz Beča”, dok će pozorišna predstava „Vožnja čunom” trupe „Grupa 80” biti održana u Ateljeu 212.