Ceo grad kao pozornica

„Beograd zauvek” – zajednički je naziv bogatog i raznovrsnog programa proslave „Dana Beograda”, koji će ove godine po treći put biti obeleženi od 16. do 19. aprila.  Moto ovogodišnje proslave je da se, za razliku od 2004, kada je ona protekla u znaku šest vekova Beograda kao srpske prestonice, promoviše njegova okrenutost Evropi. U program proslave uključene su sve kulturne i sportske institucije, kao i sve opštine, koje su pripremile i svoje posebne programe.

Već po tradiciji, proslavu će 16. aprila otvoriti dečji maraton u Zoološkom vrtu. Tačno u podne održaće se svečana sednica Skupštine grada, na kojoj će, posle prvog javnog čitanja zapisnika povodom dodele Legije časti Beogradu 1921. godine i predstavljanja trećeg toma kapitalnog dela  „Živeti u Beogradu”, biti proglašeni ovogodišnji dobitnici Nagrade grada Beograda. Gradonačelnik Beograda položiće u popodnevnim satima venac na Spomen-ploču predaje ključeva i u pratnji sugrađana obići zgradu u kojoj je gradu  Beogradu predata Legija časti. Ispred Biblioteke grada na ulici će, simbolično, biti promovisan dvotomni leksikon „Ulice i trgovi Beograda”.
Na pozornici Muzičkog paviljona na Kalemegdanu smenjivaće se raznovrsni muzički programi i promenadni koncerti. Istorijski arhiv priprema  reprizu 3D projekcije „Beograd iz doba despota Stefana”, koja je premijerno prikazana na lanjskim „Danima Beograda”. Beograđani će moći da razgledaju i Sajam starih zanata na Kalemegdanu, kao i izložbu na bilbordima, ovaj put sa temom  „Muzeji na ulici”. Raznovrstan kulturno-zabavni i sportski program biće priređen i na Adi Ciganliji.

Bogat sportski program otvoriće  dvodnevni vaterpolo turnir na Tašmajdanu, koji će početi 16. aprila ujutro. Beograđani će na Adi moći da prisustvuju i utakmicama golfa, ženskog hokeja na travi  i drugih manje poznatih sportova.

Prvi dan proslave „Dana Beograda” obeležiće i dve velike i atraktivne novine. Prva je „noć muzeja”, u kojoj će gradski muzeji biti otvoreni bez prekida, uz besplatan ulaz i posebne prezentacije svojih sadržaja, kako bi se ove gradske institucije što više približile građanima. Projekat „Noć muzeja” počeće u 18 časova povorkom koja će krenuti od Andrićevog venca prema Beogradskoj tvrđavi na Kalemegdanu. U njemu će učestvovati  12 muzejskih ustanova i sličnih institucija. Druga novina je „Dan otvorenih pozorišta”, gde će beogradska pozorišta, u svojevrsnom „pozorišnom non-stopu”, velikim i malim Beograđanima ponuditi predstave u neuobičajenim terminima, uz ulaznicu od samo sto, odnosno 50 dinara. Prvi dan proslave završiće se direktnim prenosom „Koštane” iz Narodnog pozorišta na Trgu Republike, gde će potom biti održan koncert grupe „Ognjen i prijatelji”.

 Centralni program odvijaće se u nedelju, 17. aprila. Dan će početi atraktivnim sportsko-zabavnim programom na Adi Ciganliji, u Skadarliji i na Kalemegdanu i dodelom Nagrada grada Beograda u Skupštini grada tačno u podne. Popodnevni program počeće svečanom povorkom sa oldtajmerima i orkestrima, a završiće se „muzičkim mostom” starog i Novog Beograda. Na starogradskoj obali Beogradska filharmonija izvodiće Hendlovu muziku, dok će se na suprotnoj obali čuti tonovi Betovenove „Devete simfonije” u izvođenju Simfonijskog orkestra RTB kao vrlo jasan simbol povezivanja novog i starog Beograda, Balkana i Evrope. Sličan muzički most uspostaviće potom rokeri na jednoj i etnozvuk na drugoj obali. Sve će to biti začinjeno vatrometom  na Brankovom mostu.

 Drugu polovinu proslave „Dana Beograda”, 18. i 19. aprila,  obeležiće otvaranje nove zgrade Biblioteke na Karaburmi i renoviranog „Madlenijanuma”, kao i izložbi, simpozijuma, radionica i drugih sadržaja. U planu su i brojni koncerti, premijere i promocije, kao i sportski turniri osnovaca i srednjoškolaca.

 „Dani Beograda” obeležavaju se od 2003. godine četiri dana u aprilu kako bi se obuhvatila dva izuzetna datuma u istoriji Beograda. Prvi je 16. april kao podsećanje na isti datum 878. godine, od kada datira prvo (sačuvano) pominjanje slovenskog imena Beograda. Četvrti dan proslave, 19. april, godišnjica je predaje ključeva Beograda knezu Mihailu 1867. godine, čime je okončana turska uprava nad gradom.