Predstavljena Prethodna studija opravdanosti izgradnje prve linije lakog šinskog sistema sa generalnim projektom

Prva linija lakog šinskog sistema  počeće da se gradi krajem 2007. godine, rekao je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović na današnjoj prezentaciji Prethodne studije opravdanosti njene izgradnje sa generalnim projektom. Posao će se izvoditi u fazama, a u njemu će učestvovati i domaće i strane kompanije. Prvi putnici lakim šinskim sistemom treba da budu prevezeni krajem 2012. godine.

Prva linija beogradskog metroa, kojom će putnici od Ustaničke ulice, preko centra i Novog Beograda, do Tvorničke ulice u Zemunu stizati za 28 minuta, imaće 70 do 80 odsto nezavisne trase, ali će moći i da se integriše u postojeći tramvajski sistem, rekao je Hose Angita, direktor za međunarodne poslove madridskog „Ineka”, koji je sa našim „Juginusom” uradio Prethodnu studiju opravdanosti i Generalni projekat prve linije lakog metroa. Vozila će ići brzinom od oko 30 kilometara na čas, a kapacitet im je 300, to jest u paru 600 putnika. Tako će se lakim metroom godišnje prevoziti oko 40 miliona putnika.

– Laki metro i tramvajski saobraćaj su apsolutna budućnost Beograda. Mnogi veliki evropski gradovi, pa čak i oni koji imaju metro, poput Pariza i Moskve, danas razmišljaju o unapređenju tramvajskog prevoza. U Beogradu će se dalje razvijati kako klasičan tako i novi tramvaj, koji je prelaz između ovakve vrste prevoza i metroa. Osnovne prednosti lakog metroa su što obezbeđuje masovan prevoz, a u isto vreme predstavlja ekološki saobraćaj – rekao je Bogdanović.

On je podsetio da je gradska uprava u proteklih pet godina vodila bitku sa delom stručne javnosti oko daljeg razvoja prevoza u Beogradu. Ovi stručnjaci su, i pored razvoja novih tehnologija i činjenice da se situacija u saobraćaju iz godine u godinu drastično menja, zadržali stara shvatanja.

– Staru ideju da se gradi klasičan metro morali smo da odbacimo jer ne znamo kako bismo nabavili najmanje 1,2 milijarde evra za njegovu gradnju. Laki metro će nas koštati manje od 400 miliona evra, što grad, uz pomoć inostranih kredita, može sam da obezbedi – rekao je Bogdanović.

Zato će grad nastaviti da razvija transport onako kako je planirao. Ako ga niko u tome ne bude ometao, Beograđani za narednih petnaestak godina neće više imati problema sa prevozom, rekao je gradonačelnik.

– Tako ćemo rešiti jedan od ključnih problema, a to je bolje funkcionisanje unutrašnjeg saobraćaja u gradu. Drugim problemom, izmeštanjem tranzitnog saobraćaja iz Beograda, moraće da se pozabavi republička vlada. Mnogi gradovi u svetu izabrali su laki metro kao osnovni sistem šinskog prevoza – podsetio je Bogdanović.

Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, rekao je da se već u početnoj fazi razvoja šinskog sistema mora obezbediti njegov prodor u centar grada kako bi se poboljšala njegova pristupačnost sredstvima javnog prevoza i smanjio „pritisak” individualnih vozila na ulice i javna parkirališta.

Gradimir Stefanović iz Saveta projekta rekao je da održavanje lakog metroa neće mnogo koštati grad, a da će se njime uštedeti oko 20 miliona radnih časova i 4,5 miliona litara goriva u odnosu na klasičan prevoz.

Prezentaciji studije izvodljivosti prisustvovali su i ambasador Španije Hoze Riera Sikiere, direktor Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovanje Mirko Radovanac i predstavnici Urbanističkog zavoda grada, Direkcije za javni prevoz, Gradskog saobraćajnog preduzeća, gradske uprave i finansijskih institucija.