Uspešna poseta Sjedinjenim Američkim Državama

Gradonačelnik Nenad Bogdanović održao je danas u Starom dvoru konferenciju za novinare na kojoj je sumirao utiske i rezultate sedmodnevnog boravka delegacije Beograda u SAD. On je podsetio da je odlazak delegacije grada Beograda u Sjedinjene Američke Države organizovan u okviru programa reforme srpske lokalne administracije (SLGRP), koje se radi u saradnji sa USAID-om i DAI-om, organizacijama sa kojima je pre par meseci potpisan protokol o saradnji, sa idejom sprovođenja programa saradnje građana u projektovanju budžeta i izradi kapitalnog budžeta. Ova poseta dogovorena je ranije, ali je njenu realizaciju ubrzala poseta predsednika Borisa Tadića Americi, koji se tom prilikom susreo i sa Ričardom Dejlijem, gradonačelnikom Čikaga. Na organizovanju ove posete radili su i naša ambasada u Vašingtonu i konzulat u Čikagu.  

Delegacija Beograda,  u kojoj su, pored gradonačelnika Nenada Bogdanovića, bili i Bojan Stanojević, gradski menadžer, i Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, posetila je Čikago, Baltimor i Vašington. Poseta prvom od ova tri grada, Čikagu, krunisana je potpisivanjem Povelje o bratimljenju dva grada i razmenom poklona koji simbolizuju ozvaničavanje odnosa dva grada.

 – U povelji koju smo potpisali piše da će naša dva grada razvijati bratske odnose na bazi saradnje, ravnopravnosti i zajedničke koristi radi unapređenja i širenja kulturne i ekonomske saradnje i trgovinskih odnosa između dva grada. Pored toga, obavljaćemo i razmenu u oblasti turizma, obrazovanja, medicine, nauke, tehnologije i sporta, pomažući tako dalji napredak prijateljstva između dva naroda i naših zemalja. Potpisivanje povelje predstavlja veliki uspeh, kako za Beograd tako i za našu zemlju, ali i za dijasporu, koja je ovaj čin doživela veoma emotivno. Komitet koji je odlučivao o bratimljenju  čine izuzetno značajni ljudi u saveznoj državi Ilinois. Među njima ima i ljudi našeg porekla, ali većinu čine ljudi koji nemaju nikakve veze sa Srbima, a poslovno su veoma moćni. Mi nismo pregovarali o poslovima, ali smo želeli da ih uverimo da u Beograd i Srbiju vredi ulagati – rekao je Bogdanović.

 Govoreći o susretu sa našim uglednim iseljenicima, on je rekao da se radi o veoma uspešnim poslovnim ljudima sa različitim generacijskim boravkom u Americi, ali sa jasnom željom da rade u Srbiji. To je, prema Bogdanovićevim rečima,  i najbolji način da se pomogne našoj zemlji.

Ukazujući na razlike u načinu funkcionisanja lokalne samouprave, Bogdanović je na  primeru Čikaga i Baltimora ukazao na velika ovlašćenja gradonačelnika američkih gradova, koji bez ograničenja mandata mogu biti birani na ove funkcije.

– Gradonačelnik tamo ima ogromnu vlast. On ima policiju, brine o  primarnoj zdravstvenoj zaštiti, protivpožarnoj zaštiti i ima sve funkcije koje su od životne važnosti za funkcionisanje lokalne samouprave. Za razliku od Evrope, vlast je izuzetno centralizovana i o svemu odlučuju gradonačelnik i njegovo veće. Za nas je bila veoma interesantna služba „311”, formirana 1999. godine, koja je slična našem Beokomu, ali na mnogo širem nivou, gde možete dobiti sve informacije, počev od zabavnih sadržaja u gradu do rešavanja vrlo ozbiljnih komunalnih problema. U tromilionskom Čikagu ova služba imala je prošle godine četiri miliona poziva, a taj broj raste za 30 procenata svake godine. Ta služba predstavlja najbolju sponu gradonačelnika i građana i mi ćemo pokušati da Beokom približimo tom principu. Istovremeno, američka lokalna samouprava tradicionalno je veoma prilagodljiva, pa se čak i glavni urbanistički plan često prilagođava novonastaloj situaciji. Primer za to je i ponovna zainteresovanost za život u centru grada, koju veoma pažljivo prate urbanisti i građevinske firme. Spoj države i lokalne samouprave takođe je veoma praktičan. U Baltimoru, lučkom gradu sa velikom hemijskom industrijom, problem zagađenosti rešen je tako što su od nekadašnjih, sada izmeštenih fabrika napravljeni kompleksi za stanovanje, sa poslovnim prostorom,  za šta država omogućava lokalnim samoupravama veoma povoljne kredite i oslobađanje od poreza, čime se omogućava da se cela Baltimorska luka obnovi – rekao je Bogdanović.

 Posetu Baltimoru delegacija Beograda posvetila je i praćenju jednog radnog dana gradonačelnika i gradske administracije. Bogdanović je preneo svoj utisak da su i tamo problemi potpuno isti i svode se na to ko je potrošio budžet, kome treba više novca, zašto i na koji način ga troši.

Poseta Americi završena je posetom Vašingtonu i Kongresu SAD, gde je delegacija Beograda razgovarala sa ljudima iz USAID i DAI, organizacija koje prate povezivanje američkih gradova sa drugim gradovima u svetu.

– Razgovarali smo o povezivanju i nekih drugih gradova u Srbiji na sličan način jer je u Americi bitno imati prijatelje na svim nivoima, kao i kako ove dve organizacije mogu da pomognu u razvoju lokalne samouprave jer je ona suština decentralizovane vlasti koja obezbeđuje efikasnost države. U Stejt departmentu smo razgovarali sa Čarlsom Inglišom, zamenikom pomoćnika državnog sekretara, kako o praktičnim tako i o političkim rezultatima posete, u kontekstu posete Nikolasa Bernsa našoj zemlji. Tamo se analizira svaki detalj naše politike, na njima radi mnogo profesionalaca iz administracije i zato moramo biti vrlo oprezni i ne smemo sebi da dozvolimo nikakve greške. Mislim da naša diplomatija, ako i dalje bude ozbiljno radila na tome, sa svim najvažnijim ljudima, pre svega predsednikom Republike i Vladom, može da postigne neke političke uspehe, a rezultat je i donekle izmenjena američka rezolucija, kojom se za loše stvari u prošlosti optužuje nekadašnji režim a ne Srbija i Crna Gora. U kongresu SAD imali smo razgovore sa tzv. „staferima”, ljudima koji pripremaju dokumente u ime kongresmena koji zastupaju interese Srbije, i složili smo se da je u  ključnim pitanjima u našoj zemlji važno imati ozbiljnu i jedinstvenu politiku – rekao je Nenad Bogdanović.