Primedbe Narodne biblioteke na Predlog regulacionog plana Vračarskog platoa neargumentovane i neosnovane

Primedbe koje su direktor i Upravni odbor Narodne biblioteke u toku javnog uvida dali na Predlog plana detaljne regulacije Vračarskog platoa nisu prihvatljive ni sa stručnog ni sa logičkog aspekta jer su zasnovane na nedokazanim stavovima i palijativnim procenama neimenovanih eksperata, bez uvida u stvarno stanje i potrebe tog prostora i njegovih korisnika, saopštili su danas Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika Beograda, i  Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Kao korisnici prostora na Vračarskom platou, direktor i Upravni odbor Narodne biblioteke su u toku javnog uvida osporili predloženo plansko rešenje za taj deo grada. U saopštenju se ističe da se javni uvid i organizuje kako bi se korisnici prostora izjasnili o novopredloženom planskom aktu. Ono što je sporno je  način na koji predstavnici ove institucije kulture pokušavaju da gradski prostor urede argumentima bez stručne težine i u najvećem delu sasvim neosnovano. Anonimni stručnjaci koji savetuju direktora i na koje se on poziva čine lošu uslugu Biblioteci i onemogućuju da se uredi okruženje ustanove od nacionalnog interesa na stručan, savremen i civilizovan način.

– Bilo bi korisnije da se svako ko je odgovoran za jednu instituciju, pa i Narodna biblioteka kao institucija od nacionalnog značaja, brine o njoj i dovede je u red koji ona zaslužuje. Umesto da se okrenu sebi i svojim problemima, traže krivca u drugoj sredini, što je najlakše. Ja se nadam da će i ova i druge slične institucije ubuduće ipak, kad je struka u pitanju, dati stručnjacima reč – rekao je tim povodom Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, na današnjoj konferenciji za novinare.

Urbanističkim planom Vračarskog platoa predviđeno je uređenje kompleksa koji podrazumeva okolinu Hrama Svetog Save, Narodnu biblioteku, Svetosavski trg, Karađorđev trg i okolne ulice, sa obezbeđenjem dovoljno zelenila i prostora za parkiranje. Grad je u prethodne dve godine svojim sredstvima uredio okolinu Hrama Svetog Save, izgradio Svetosavski trg, rekonstruisao Karađorđev park i uredio Nebojšinu i Krušedolsku ulicu. U ovom, sada uzornom gradskom kompleksu, podsetio je danas i Nenad Bogdanović,  ostao je neregulisan samo prostor između zgrade Narodne biblioteke i Skerlićeve ulice, sa neurednim parkingom i devastiranim prostorom koji Biblioteka ni ranije a ni sada, sa aktuelnim direktorom, nije uređivala iako je to bila njena obaveza.

U saopštenju se podseća da se u predlogu novog regulacionog planskog akta predviđa da se uredi Skerlićeva ulica sa komunalnom infrastrukturom, izgradi jedan nivo garaže ispod Skerlićeve ulice, a na krovu garaže uredi manji parking i urede zelenilo i pristupi službenom ulazu u Biblioteku. Za potrebe Biblioteke treba da se izgradi i trospratni podzemni depo za knjige u neposrednoj blizini postojećeg objekta.

Pored Hrama Svetog Save, zgrada Narodne biblioteke je dominantni prostorni elemenat na Vračarskom trgu. Trg je prilagođen i zgradi Biblioteke i jeste njen deo. Javna parcela Biblioteke se ne menja u delu ka Skerlićevoj ulici, naprotiv, reguliše se i dobija konačno svoju formu i status, čime se i štiti.

Skerlićeva ulica je jedini kolski pristup Biblioteci bez rešenog pitanja parkiranja za njene potrebe na primeren način. Tamo je sada haos i saobraćajna gužva. Stoga je rekonstrukcija Skrelićeve ulice i izgradnja garaže neophodna da bi se saobraćaj uredio upravo i u funkciji Biblioteke, da bi se izgradilo zaštitno zelenilo a automobili sklonili sa ulice i trotoara i postavili, kao u svim evropskim gradovima, tamo gde im je mesto, u podzemnu garažu, ističu Gorica Mojović i Đorđe Bobić. Argument da će garaža, koja će po standardu imati filtere za prečišćavanje vazduha pre ispuštanja u atmosferu, ugroziti knjižni fond promenom mikroklime neodrživ je i pogrešno izabran. U ovom trenutku brojni automobili koji se parkiraju ispred prozora Biblioteke ozbiljno ugrožavaju upravo funkciju koju takozvani „stručnjaci” brane. Garaža će nedvosmisleno poboljšati kvalitet životne sredine i kvalitet korišćenja zgrade i uvesti komunalni red neophodan za zaštitu Narodne biblioteke.

Garaža neće ugroziti stabilnost Biblioteke jer će ona biti poseban objekat bez kontakta sa njenim objektom. Uslove za izgradnju garaža ili bilo kog objekta u Beogradu propisuju stručne institucije sa ciljem da se bezbednost okolnih objekata podigne na najviši nivo. Grad ni u ovom slučaju neće raditi drugačije od onoga kako je i do sada radio: regularno i profesionalno. O mogućnosti terorističkog napada iz garaže ne treba ni razgovarati jer to nije u skladu sa zdravim razumom.

– Decenijama ni Narodna biblioteka ni nadležno Ministarstvo kulture nisu ništa učinili na održavanju objekta, uređenju prostora u zgradi i oko nje,  za šta su inače pred zakonom i narodom odgovorni. Dozvolili su da im zbog neodržavanja propadne hidroizolacija i time se ugrozi knjižni fond. Tada su za svoj nemar optuživali druge. Fasada i krov zgrade ove značajne kulturne institucije su u lošem stanju. Možda bi time trebalo da se pozabave i svoju energiju usmere na ispravku sopstvenih propusta. Najmanje što mogu učiniti je da zakrpe rupe na krovu i okreče fasadu. Nadamo se da će Upravni odbor Narodne biblioteke, uprkos stavu i delovanju direktora koji ih je verovatno pogrešno informisao uz pomoć „eksperata” za sve teme, protivnih svemu što se u gradu stvara i gradi, preispitati svoj stav i prihvatiti racionalna i na pravilima struke zasnovanim rešenjima. Nama je cilj da gradimo Beograd, da uređujemo prostor u kome živimo i radimo, da ga učinimo lepšim.

Neprekidno već pet godina to radimo. Jedan od rezultata takvog rada se može videti kroz prozore Biblioteke. Podsećamo da je i oko tog uređenja bilo sličnih komentara dežurnih „eksperata” za negiranje tuđeg rada. Dobro je i za Beograd i za Narodnu biblioteku da se ona okrene graditeljima i podrži ih, ne izostavljajući, naravno, stručnu, konstruktivnu i ozbiljnu kritiku koja teži boljim rešenjima – ističe se u saoštenju iz Skupštine grada.