U toku izrada 120 regulacionih planova

U Beogradu se trenutno radi na oko 120 regulacionih planova, nekoliko stotina urbanističkih projekata i šest ozbiljnih studija koje razmatraju pitanja saobraćaja, javnih garaža i mreže pijaca, kao i na izmenama Generalnog plana. Svi ti dokumenti moraju da budu urađeni po proceduri definisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji, a ona podrazumeva nekoliko nivoa odlučivanja, koji uključuju i ozbiljnu i temeljnu konsultaciju građana i stručnjaka u toku javnog uvida, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić. Ovu proceduru usporava i nedovoljno brzo ažuriranje geodetskih podloga, na šta grad nema uticaja jer je taj posao sada u nadležnosti Republike.

Bobić je najavio i prve poteze grada za brže donošenje planske dokumentacije u zakonskim okvirima.

– Mi pokušavamo da određenim merama i rekonstrukcijom službi koje se time bave ubrzamo taj postupak i u njega uključimo što više građana kako bi plan bio što više u njihovom interesu, ali nikako ne možemo preskočiti Zakonom propisane i obavezne korake. Ja ću zato inicirati da se postupak ubrza time što ćemo građane konsultovati već u trenutku pripreme programa plana i u to intenzivnije uključiti glavne arhitekte opština. Oni treba da budu medijatori između planera i građana, onako kako se to već radi u Novom Beogradu. Time će biti izbegnuta potreba velikih korekcija nacrta plana posle javnog uvida jer će primedbe biti ispravljane „u hodu”, ali i naknadni zahtevi za korekcijom već usvojenog plana  – rekao je Bobić.

On je objasnio da inicijativu za donošenje planova mogu da pokrenu  glavni gradski arhitekta, grupe građana i investitori, ali to najčešće čini Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada, koja i finansira izradu 90 odsto planova. Urbanistički zavod grada ili neka druga za to licencirana firma zatim rade predlog programa plana. Tekst se  potom upućuje Sekretarijatu za urbanizam, koji proverava njegovu usklađenost sa Generalnim planom grada i sa primedbama ga prosleđuje ekspertskoj Komisiji za planove. Tek po usaglašavanju stavova te dve stručne institucije Skupština grada donosi odluku o izradi plana detaljne regulacije, u skladu sa utvrđenim programom.

Koncept plana, urađen u dogovorenom roku, ne kraćem od nekoliko meseci, prolazi prvo proveru Sekretarijata za urbanizam, a potom i Komisije za planove. Tek kada Sekretarijat utvrdi da je tekst korigovan u skladu sa primedbama, Komisija utvrđuje  nacrt plana i upućuje ga na javni uvid, koji po pravilu traje mesec dana.

– To je onaj ključni momenat u izradi plana u kom građani mogu da  da traže ispravku ili sugerišu planerima bolje rešenje, kao u slučaju dedinjskog tunela na trasi budućeg unutrašnjeg magistralnog prstena, koja je u planu izmenjena baš na inicijativu građana – objasnio je Bobić.

Po završenom uvidu i prikupljanju svih primedaba sledi javna sednica Komisije za planove, na kojoj mogu da učestvuju svi zainteresovani. Pošto Sekretarijat za urbanizam proveri da li je nacrt plana korigovan u  skladu sa usvojenim primedbama, gradonačelnik utvrđuje predlog plana, koji potom usvaja Skupština grada.

– Tek tako usvojen plan postaje zakonski dokument, koji može i da se sprovodi. Za celu ovu proceduru treba najmanje devet meseci da bi se ispoštovalo sve što propisuje  Zakon, pod uslovom, naravno, da u toku javnog uvida nije bilo mnogo primedbi i vraćanja nacrta planerima na doradu. Ja se nadam da ćemo uspeti da tu proceduru ubrzamo i svim investitorima, uključujući i građane, skratimo put do realizacije planirane izgradnje. Jedan od načina za to je i vraćanje Geodetskog zavoda pod okrilje grada  – rekao je Bobić.