Rekonstruisanje napuštenih hala i edukacija radnika način za povećanje zaposlenosti

Zaposlenost u Beogradu je od 2000. godine porasla za 11 odsto, a samo prošle godine za oko 4 odsto. Tome je najviše doprinelo nastojanje lokalnih vlasti da stvori uslove za investiranje u Beogradu i tako otvori što veći broj radnih mesta, rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, na današnjem sastanku u Starom dvoru, posvećenom osnivanju lokalnih saveta za zapošljavanje u beogradskim opštinama.

Na sastanku su učestvovali i Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Jasenko Lazović, član Gradskog veća, Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i predstavnici institucija i organizacija koje se bave zapošljavanjem i rešavanjem problema lokalne nezaposlenosti.

– Generalnim urbanističkim planom smo stvorili ključne delove Beograda za investicije, definisali privredne zone i dali potpuno jasne pravce njegovog razvoja. Najbolji primer za to je Novi Beograd, gde je bilo moguće ostvariti pravu eksploziju gradnje poslovnih i stambenih objekata. Kao lokalnoj samoupravi nama su upravo najvažniji objekti, tako da ćemo, u saradnji sa resornim ministarstvima, najveću pažnju pokloniti rekonstruisanju velikog broja napuštenih hala. Ovi objekti imaju kompletnu infrastrukturu, a njihovim dovođenjem u radno stanje bismo ostvarili i dva najvažnija zadatka: zapošljavanje radnika starosti između 40 i 55 godina koji u industriji ostaju bez posla i razvoj malih i srednjih preduzeća – rekao je Bogdanović.

Ove objekte grad će davati investitorima uz uslov da u njima zapošljavaju pomenutu kategoriju radnika, a poslodavci bi novac vraćali posle četiri do pet godina. Jedan od prioritetnih zadataka je i obrazovanje ljudi starih između 40 i 55 godina, koji danas najlakše ostaju bez posla jer se potpuno menja privredna strukutura grada. Veliki problem predstavlja i to što od ukupnog broja nezaposlenih 56,7 odsto čine žene, pa će grad realizovati posebne programe koji će promeniti ovakvo stanje.

– Suština razvoja Beograda je privreda usluga. One su izuzetno dobro plaćene i predstavljaju veliku šansu za zemlju kao što je Srbija. Građani shvataju da više ne može da se živi kao što se živelo od 1990. do 2000. godine. Ukoliko svim silama krenemo da, zajedno sa nadležnim ministarstvima, suzbijamo sivu ekonomiju, snažno podstičemo razvoj malih i srednjih preduzeća i nastavimo ulaganje u infrastrukturu, ubrzo ćemo sadašnju nezaposlenost od oko 19 odsto svesti na deset odsto – rekao je Bogdanović.

Grad će ove godine od građevinskog zemljišta imati prihod od gotovo 100 miliona evra, što je ogroman napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je ubrano svega sedam do osam miliona evra. Već tri godine sa velikim uspehom se kreditira individualna poljoprivredna proizvodnja, posebno stočarstvo, što može da ima ogroman značaj kada se uzme u obzir da Beograd ima 92 odsto poljoprivednog zemljišta i praktično predstavlja najveći poljoprivredni grad u Srbiji. Beograd je, pri tom, grad čija je površina 80 odsto potpuno urbanizovana, što će u velikoj meri opredeliti njegovu budućnost. Radnih mesta ima i u građevinskoj industriji, rekao je Bogdanović.

Grad je ove godine započeo podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, pri čemu će se posebno podržati programi koje veliki domaći proizvođači najviše uvoze. Ove godine će se podsticati razvoj već postojećih preduzeća, a narednih godina će biti posvećena pažnja i osnivanju novih firmi.

Grad je u ovogodišnjem budžetu opredelio tri miliona evra za rad Saveta za zapošljavanje grada Beograda, a najesen će biti pripremljen širi program finansiranja projekata iz ove oblasti, rekao je Jasenko Lazović. Lokalni saveti za zapošljavanje u beogradskim opštinama će problem nezaposlenosti rešavati u partnerskom odnosu sa svim institucijama čije su aktivnosti povezane sa tržištem rada, a u njihovom sastavu će biti predstavnici lokalne samouprave, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, Nacionalne službe za zapošljavanje, obrazovnih i drugih institucija.