Decentralizacija uslov za efikasno rešavanje stambenog pitanja

Rešavanje stambenog pitanja je državni problem, ali da bi lokalne samouprave mogle da se angažuju u pravoj meri, potrebna je potpuna promena organizacije države, pre svega njena istinska decentralizacija. Ona je  neophodan uslov da se sve što se zove socijalno stanovanje prebaci na lokalnu samoupravu, rekao je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović na konferenciji koja se pod nazivom „Ka novoj nacionalnoj stambenoj politici u Srbiji” održava  u „Sava centru”.

Ovaj dvodnevni skup organizovala je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za kapitalne investicije u saradnju sa (UN – HABITAT) i uz podršku Vlade Republike Italije. Na konferenciiji su učestvovali i Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, i predstavnici Programa za ljudska naselja Ujedinjenih nacija „Habitata”.

– Proizvođačke cene kvadrata najčešće iznose između 700 i 800 evra po kvadratnom metru, dok razlika do 1.500 ili čak i 2.000 evra po kvadratu predstavlja čist profit, pa se postavlja pitanje zašto bi država omogućavala nekome tako visoku zaradu. Država je ta koja treba da gradi. Ako to mogu da rade Nemačka, Austrija ili Italija, može i Srbija. Mi u Beogradu znamo da to nije lako jer smo se izgradnjom 1.000 neprofitnih stanova uverili u to, počev od konkursa na koji se javilo više od 6.500 zainteresovanih, ali graditi se mora i tu nema dileme. Pored srednje klase, koja je u ne tako dalekoj prošlosti osiromašila, treba imati u vidu da postoje i oni koji nikada neće moći da reše svoje stambeno pitanje, poput ljudi koji žive u barakama ili nehigijenskim naseljima. I to moramo rešavati, ali se tu, osim sa sociološkim i komunalnim  problemom, susrećemo i sa nerazumevanjem medija. U tu kategoriju ne spadaju samo Romi, već i svi drugi koji u različitim životnim situacijama nisu uspeli da se snađu. I tu država mora da interveniše, odredi meru i, uz saradnju sa međunarodnim institucijama, počne da rešava i taj problem. Ako se bude radilo kako treba, smatram da se ovaj problem može rešiti u narednih deset godina – rekao je Bogdanović.   

Obrazlažući stambenu politiku Beograda, glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić rekao je da se ona fokusira u četiri pravca. To su uspostavljanje održivih tržišnih uslova za sve kategorije stanovništva, zadovoljavanje socijalnih potreba u toj oblasti, rešavanje problema nelegalne gradnje i stvaranje logistike za realizaciju programa izgradnje, što se pre svega odnosi na revitalizaciju građevinarstva. Veoma je važno raditi, zajedno sa republičkom vladom, i na „institucionalnom okviru”, a posebno na ubrzanju procedura za gradnju.

– Izgradnja socijalnih stanova u Beogradu sprovodi se u dva vida. Jedan vid predstavlja izgradnja 1.000 neprofitnih stanova i još 2.000 novih koji tek treba da budu započeti. Drugi vid predstavlja izgradnja stanova u vlasništvu grada koji bi se, pod određenim uslovima, davali najranjivijim delovima stanovništva. Generalnim planom Beograda do 2021. godine određene su lokacije za socijalno stanovanje, a u budžetu grada predviđena su sredstva za pribavljanje zemljišta, kao i za njegovo komunalno i saobraćajno opremanje. Uočena je i potreba da se u određenoj meri obnovi stambeni fond u vlasništvu lokalne zajednice, koji je privatizacijom sveden na manje od tri odsto, čime je grad onemogućen da reaguje u urgentnim situacijama – rekao je Bobić.

Kao jedan od dobrih primera održavanja postojećeg stambenog fonda Bobić je naveo i gradski program „Popravimo zajedno”, gde grad sa najviše 70 odsto učestvuje sa građanima u popravci fasada, liftova i krovova.